Дело

Д Е Л 0 <>2 Олпвије седе у дно ложе, боно узбу1)еи, као да су ране његова срца додприуте овнм звуцима. Алн се завеса днже, он онет устаде н внде, у дскорацпјама које представљају кабинет једног алхемпчара, I >г. Фауета потоиула у мпслн. Двадесет пута досада слушао је ову оперу коју је скоро напамет знао, п његова пажња, напуштајућн одмах комад, препесе се на дворану. Од ње је могао да види са,чо мали угао иза оквира иозорннце која је крпла његову ложу, али се тај угао ширио из оркестра до галерија, н показивао му чптав део света у коме је он много познавао. У оркестру, људп у белнм краватама, поређани један до другога личили су на музеј познатпх лнца, то су бпли људи из отменога света, уметннци, новпнарн, све врсте оннх које не пропуштају пнкад да иду гамо камо цео свет иде. На балкону, у ложама, он је пменовао, пребирао у памети жене којеје впдео. Графица Делокрпст, у предњем делу ложе, била је зацело дивна, док нешто мало даље једна скоро удата жена, маркпза д’ Ебелен, већ је поднзала своје лорњете. „Леп почетак“, помисли Бертен. Слушали су са великом пажњом, са очигледном наклоношћу тенористу Монтрозе који се тужио на живот. Оливпје је мислно: „Смешна ствар! Ево Фауста, тајанственог н божанственог Фауста, где пева страшну досаду н ишитавпло свега; а овај се свет пита с намером да лп се глас Монтрозеов није променио.“ — Тада он поче да слуша, као и другп, и у обичним речима либрета, и кроз музику која буди у дну душе дубока схватања, у њему се створи као неко откровење о начину на који је Гете замишљао срце Фаустово. Негда је он читао ову песму коју је сматрао за врло лепу, и ако га она није много узбудила, и гле где, одједном, он прониче неиспипљиву дубину, јер му се чннило да је те вечери н сам постао Фауст. Мало пагнута нреко наслона од ложе, Анета је врло пажљиво слушала, а задовољаи шапут почео је да се чује у публици, јер је глас Монтрозеов био поузданпји п спажнији но негда. Бертен склоии очп. Већ месец дана од свега што је видео, од свега што је осетио, од свега што је срео у животу, он .је одмах стварао нешто што иде у прнлог његовој љубави. Онје иаелађавао свет и себе том сталном идејом. Све што би при-