Дело

ЈАКА КАО СМРТ ■201 ценим чпикама, жене отменога света, а и друге, дивно месо, божапствено окићено. Дуж славнпх степеница билојеједно вилпнско силажење, непрекидно пењање женскнња, одевених као краљице, са чијих су груди и ушију бацали ватру дијаманти и чије су се дуге хаљине вукле но степенима. Сала се ночела рано да пуни, јер се није хтело да изгуби нп једна нота оба ова славна уметннка; и зато је било, у целоме овоме проетраноме амфитеатру, под сјајном светлошћу електричном, која је падала са лустрова мноштво људи који су заузимали места н јак шум гласова. Нз велике ложе на по.зорнпци у којој су већ били војвоткиња, Анета, граф, маркиз, Бертеп н Г. де Мизадије, внделе се само кулнсе или људи који се разговараху, трчаху, викаху: машиниста у блузи, господа у фраковима, глумци у костимима. Али, нза огромне спуштене завесе чуо се дубок шум светине, осећало се присуство гомпле узбуђених п покретнпх бића, чије кретање као да је прелазило платно н раширило се до декорација. Пграће се Фауст. Мизадије је причао анекдоте о првим представама овога дела у Лирском позоришту, о скоро пеуспеху тадашњем, за којим дође сјајан трпјумф, о нрвашњим представљачима, о начпну певања свакога дела. Анета, окренута упола њему, слушала га је оном жељном и младалачком радозналошћу којом је обухватала цео свет и, по кашто, погледала је сврга заручннка, који ће јој бити муж кроз неколико дана, оком нунпм љубави. Она га је волела, сад, као што воле безазлена срца, то јест волела је у њем.у све будуће наде. Од пијанства ирвих задовољстава у животу п ватрених потреба да буде срећпа дрхтала је од задовољства и очекивања. А Олнвије, који је видео све, зпао све; који је нрешао све стуињеве тајне љубавп, немоћан и љубоморан, у највећој ватрп 'људске патње у којој срце као. да цврчи као месо на жару, стајао је у дну ложе и гледао пх је погледом осуђепика. Три удара одјекпуше, и од једном мало суво лупкање штапнћа шефа оркестра по пулту утпша сва кретања, кашљање н шапутање: затим после кратке и дубоке тишине, првп тактови увертире зачуше се, испунише салу невидљивом п неодољивом миетеријом музнке музнке, која се шири кроз тела, залуђује живце п душе поетичном и стварном грозппцом, мешајући у прозрачан ваздух којн се уднше звучан талас којп се слуша.