Дело

113 ЗЕМЉК ПЛАЧЛ 23 срећу, расташе се свакн у своју каупгу, да сјутра-дап онет наставе своје јадиковаЈве. Сједећи једиога празннка заједно у авлији, Мујо је био нешто и сувпше туробан и замишљен; непрестано је пушио и ћутао. Крсто га салеће, да му каже: шта му је. — А шта, бр’те!... зађе Мујо: — Ијош питаш! А шта ми није? Паде ми на ум кад с’ оно заклињасмо у Бечу, да тучемо овог швапског пескијана ђе нам гођ дође шака, — па види ти де како с' обрпу!... — Јами, бога ти, Мујо, шта ти пада на ум! Боже здравља, ннјесмо мп још за пријеклада. Ако Бог да, још ће Швабо доста јада од нас виђети. Но знаш, која је? Ја сам нешто мјерк’о згоду, не би ли како могли утећ’ пз овога живога гроба. II све мн се чини да ће нам то испас’ за руком, салте ако умједнемо... — Батали, бога тп, побратиме, бош носла! Ломио сам ја главу о том, мислећи, ево вет читава година и ио, па никаква хаира. Не бјежн се између овнјех бедема, освен ако имаш крила; па ни перо ти не би меса изнијело, док су ове пранге на нама а толпка војска и стража око нас. Најљевше, бива, и пе мислит' о томе нпшта, кад ннкакве фајде нема — но трпи, орле, кад тп друге нема!... — Е, баш си међер, побратиме, малаксо! А ја с’ уздам у Бога јакога, да ја и ти ни иуна два мјесеца нећемо још о’ђе лежат . Причекај само док ми о Митрову-дне, мом крсном имену, дође нобратим Јосо пз Сокоца, к’о што сам му поручио, на ћеш впђет’!... — Богу на аманет н теби па старање — па чини како гођ знаш. Ја сам каил на све што речеш... И дође Митров-дан. Крсто подранио ха зора бијела. Занскао од стражара боцу воде, умио се и Богу помолио, па пробудио оба сужња из сусједних ћелија, од којпх су га само гвоздене шгшке, баш као звјерове у менажерији, растављале. Казао пм да му је јутрос крсно пме свето, п, немајући нх нпчпм друго частити, понудн и.м боцу с водом. Првпје сужањ комшија узе, п стаде паздрављатп. — Ха, ти мени, а Бог теби, нрпјатељу! Светог се Днмнтрија сјећ’о и срнску славу славпо — а тебе се сјетио н Свети Днмитрије и сриска слава и јаки ти Бог пом.ог’о и свакога твога овеселно, како бп сам желио — да-бог-да! У чп‘ смо дом, убио га Госнод Бог; впше куће му стог, а на њему Бог — некоме