Дело

д в л о — Право тп рећ', пе разумијем шта ме питаш. А нпје, брате, ни чудо: окле ћеш тн да оварншеш, к’о јабанџија, за неколнке годнне српскн, кад ја, да хнљаду годпна уааживпм нпкад више швапскн не бнх мог’о научит' но толико: „Спктер, Швабо, окле с' и дош о!“ Толпко н толико п то па то — и нпшта више. Једино што те разумједох саде, то је да рече нешто „у нашој Боснп.“ Е, брате, ту си га заљуштио — знаш како! Та како вашој — вашнлп се маннтп, Бог вам судио!... нонашој, нашкој, српској Боснп — хеј, јесп чуо, заврзане ц дрндемезе, а?!... Заржицки зазвони, и.жандарму који се иојави наредп: — Боди га у казамат! Дако се тамо оиаметиш, мој Кристифоре/ А тамо ћеш бнти потиуно свој и-казамат самотвој; не бој се да ти га ко преотме!... — Хвала да је Богу и ђаволу с њиме!.... подругну се Крсто: — То ми, вјеруј господине, није првпна. А право да ти кажем, ја сам у тавници управо од онога дана откад ви дођоете у ову нашу жалосну земљу. Бог ће дати да с’ икад курталишем, па ћемо с’ онда бели пнтат’: на чијој кући врана гракну!... Заржицки обечи и намигну на жандарма, а овај шчепа Крста те с њим у ледне зиндане. Кроз неколико дана „Црни Кабинет“ донесе решење, но ком се Крсто, као „бунтовник“ и нека трста „велеиздајника,“ пресуђује на двије године тешке тавннце у Зеници с тим да спава на даскама и да сваке неђеље но један даи гладује. Одмах иза пресуде, Крсто је и спроведен под јаком стражом и у ланцима око рука у централни казамат у Зешшу. Ту га затворише и оковаше, баш као лава у крлетку; и, да пе би беспослеи спдио, одредише му да учи — ткати. То му је било горе од самог тамновања. Зар он, горштак из кршне Херцеговине, па да че као жена! Али, кад се мора. Једино што га је кријепнло и давало му снаге за издржљивост било је друговање с побратимом Мујом. Спрва им се нијесу дали ни виђети, али, мало по мало, благодарећп пуној а издашној руци, Крсто стече некако наклоност главног кључара, те му допусти да сваког дана проведе по пола сата с Мујом. Дирљив нм је био први састанак. Грлилп су се п љубплп, . као да се за двадесет година нијесу виђали. Плакалп суједан другоме у наручју као ђеца. Дошто се изјадише на своју злу