Дело

ПЗ ЗЕМЉЕ ПЛАЧА 21 се нн тамо од нашега з<>ра неће моћ' скрасит’ ни колико зец у купусу кад га хртови заокуие. — Још мало само, па ће Бог дат’ да позна свијет, ’вако к'о што ми знамо и к'о што се надамо, шта је и ко је Србија. Србнја је ли? Хм, хм!... Тешко ли ти, Турко, а горе тп Швабо!... Само полако!... Ко се гођ с њоме 'ват’о у кости, томе ребрима никад више за жпвота мелем није требов’о, па неће пн вама, бели! — Јадно моје тридесет година с једва стотину преосталије’ длака у глави! Све бих тридес’ дао за двадес’, па да се салте могу повратпт' на бећарство и доживјет’ оно што знам да ће доћ' поснгурно. Али над у Бога: ако ништа друго, а оно ћу <5ар кроз очи ђеце своје јали унучади своје из свога гроба виђет': да заигра кад-тад слободно и златно српско сунце изнад Романије!... Дијете, дај још по једну свијем уоколо, па и мени: да прочкаљам грло премукнуто!... Здрави, браћо, и да-бог-да да с’ узалуд Богу не молимо!... — Бог ти дао п живот II здравље! Амин, да-бог-да!... захорп се нз педесет грла, — Господине, извол’те са мном! Зове вас господин Заржицкн преда се!... закрешта једна груба жандармска гласина усред тога одушевЈвеног жагора, а пред Крстом се обре једиа крупна војничка фнгура с позивком у лијевој руци а десницом салутирајући. Све се заблеши и обечи једно на друго, мрко и срдито нспнтујући и очима се питајући: ко је тај бездушник чија су поткупЈвена уста потказала и Крста и Крстов диван и њих. Помнрен с том мишљу да ће, докле год новац буде играо најзначајни.ју улогу у животу, дотле код фукаре и шпијунажа цвјетатн и ропство ковати ланце, Крсто се покори грубој сили и пође са жандармом у градоначалство. Ушавши у канцеларију код градоначалника, нити се поклони, нити Бога назва, нити кане скиде. Заржпцки га опомену за ово посљедње, на што га Крсто дочека као сјечнвицом с бруса. ■ — Аја-јок, богме, господине! Богу сам јемин учинио и заклео се пред иконом Светог Саве (ту показа на ћесареву слику, која изнад управникова сједишта висаше), да Швабу никад капе скинути нећу ни жени и Турчнну руке пољубит’ — па то тп је!... — А ти не престајеш бунити. пук н пропагиратн велесрнску замисал у иашој Боспи?..-. зађе Заржпцки преко цвикера.