Дело

„Шта, шта?! оар се шета са толпком војском п салтанетом, а?... — „Ја... ето,... тако... Но добро уранио, н још како сн мн, господине?!...“ иодваљује му лукави Швабо. — „Што ме бре, швапсжа поганп, ннташ како сам, кадја тебе не пнтам нити мп је стало за- те впше ио за лањскп сппјег? А, вет кад баш хоћеш да знаш како сам, ја ево добро; никад боље,... па шта ћеш де! Је ли тп жао?!... . — „Валај нпје, по... ето! А пемој се, бога ти, љутит’ што ћу те нешто пнтат'! ч1ује се... а дапас злијезици свашто причају... к'о да сте се ви између себе нешто побуџали, па п краља убнлп. А Јеврона каже, да се пе смију краљеви убпјат’“... — „Спктер. губо! — тамо њему: — и с твојом Јевропомћ.А па да му и оца и мајку и њему и Јевропи и ономе ко га је посл’о. — Кад тн дођем на врата да ти што запштем, не дај ми нп ти ни та твоја безобразна Јевропа! А, ако сам убио краља, свога сам убио — шта је јопета теби до тога? Јесам ли твог убно?...“ бректи му Орбијанац. — „Вала, јбк...“ . — „Је ли ти што дужна Србија?...“ — „Валај, не; била је, па с’ одужила...“ „Па шта хоћеш ти са толиком сахисапом вбђе јутрос, а? Натраг, пли ће ти сад црни гавран на арбули заграктат’!...“ распомамп се кршни Шијак па дохватп за фитиљ како ће да потпали Крња и Зеленка и три хиљаде осталпје’ топова, те сву ћесарију дигне у лагум и учини у комаде. — А наш тџ Маџар-џенер’о, кад впђе: која је и шта од шта море изаћ’, поткупи лике па у бестрв — к’о опарен и поливен од уши до пета, И, бели, му више пнкад неће папут' на ум да купи војску и креће на Србију. А нека се пољубн у длан што му с' и таде јефтино разминуло, да не заглави к’о нико и ннђе — и лијепо му је! Другн пут, вјерајбог, неће тако олако проћ’! — Но, ако не смије— к’о што и не смије, више ћесар на Србију, бели смије Србија на Ћесарнју. II кад дође вакат да се зајоса српска сила амо преко Дрине и Саве и Дунава, па се нзмијеша и загрлн и ижљуби брат Србин са Србпном братом впђеће свијет што никад прије није видио, а Швабо ће хоћешнећеш незрелице ђпсат’ пут Тудешке и избеченог Беча — па