Дело

113 ЗЕМЛјЕ ПЛЛЧА 29 ако пдете тамо, окренте на десно и кроз .један черек од сата бићете на друм!... одговорпм им ја. — Иди нлп ћеш сад добпт' што ти пнко неће узет'!... брекнуше мп обојнца у један глас, па тргоше тесаке на ме. — Бога ми се препадох — к'о сама у пустињи, те, шта ћу, немади куд-камо, но одби' млад у халуге док се не вратим, па пред џандарпма а они за мном сустоипце. К'о кад ће да ми пукне срамотна погпбнја мимо нједну моју другу и врсннцу!... Ту се онет зацону од плача п закука — да те на срце заболи. Пошто мало отпочнпу, н одумину јој настуи бола и јада, продужн: — Чпм зађосмо дубље у шуму, ђе да пукне пушка нико је шгокле не бн мог'о чут’, ништа не знадох шта би, до што се у- колпко б’ избројио трп, обретох па травп наузнак у рукама џандарскијем. Којевитезала сам, кукала, отимала се, клала зубима, луиала главом о земљу: нећу ли сама себи нросут’ мозак — само да не доживим ту бруку н срамоту, — ама која фајда? Јача сила од воље. — Малаксах, преврну ми се свијес’, обпезнаних се. Шта је бнло са мном, не знам — тек у зла доба, кад се повратих н дођох себи, осјетих се у локви крвн и сва изломљена и нзгребепа. А тамо-њих ниђе ни од уклина. II бн нгго би. — Од стида н срамоте не смједох лшкоме ништа говорит'; мучах, н шакетах се од муке и цркавице свакога дана по пет пута, —■ али не помаже. Потље боја копљем у трње. II отад ми се обнемиље и јес’ и пит’ н радпт’ и живјет’ и све. Но све бјеше некуд друкчије, да не заковрнух неђе убрзо иза тога и чисто почнсто због тога. Занемогох и обољех — ко што н зиаш. Пз дана у дан све горе и горе. Тако па откинутој грапи вене цвијет; још је можда и зелен, алн живота у њему нема па нема. Како да оживн цвнјет п добије и мирис и блијесак и боју кад грана умире? Како да живи ђевојка кад невиност изгуби?!... Оприштих се и претв.орнх у живе ране сва; опаде мн коса и трепавнце; загиојише ми се зглобовн, а иокти поотпадаше; прстп ми увепуше 'и на ногама и на рукама; нскопњех и раснадох се жива — к’о што и виднш. Још мало па да м’ п трава кроз кости проникне. — Крсто ме, још док бјеше о'ђе на слободној нози, поведе код шванскога доктора у Сарајево, н он, чим ме нрегледа, ћушну ме н раздрн.је се: „Мичите мп с очи ову роспију! Ја јој