Дело

30 Д Е Л 0 це могу помоћ’, но цека је лијечи опи што јој је ту болсс’ н пред’о!...“ Чу ли то, не чу, Крсто аа ножић на иут меце. II, да му дадоше људн, шћаше ме заклат’ на мјесту п огријешнт' душе, а меип бн само боље учинио, јер бн м’ од онолнкпјех мука н срамоте отео и једном за иааде избавио. II отад ме потури п окрену главу од мене н Крсто, и мајка, п сиаша, н свак; одијелнше ми оброк п занемарише ме — к'о да сам ствипа. Ајасе нпкад не могох наканит' да их разувјернм п кажем пм шта је по српједи. — Додпло ми ј' н да се замакнем јали у воду скочнм. II, >аш кад се тврдо рнјешпх да учиннм крај себп н својијем мукама, ево ђе надох логом да се впше нпкад не дигнем. II ево, к’о што вндпш, Бог се смнлова н на ме, грешпицу, да ме једном иримп себп. Тамо је, нопо, иод земљом свакако бол>е цо на овом свијету; ако нншта друго, а оно спгурио тамо нема ћесара и његовнјех цандара к’о-’во у нашој Боснп. — Вог мн је сједок да нијесам крива, п да другог гријеха немам внше ио да сам јутрос од мајке рођена. 0, света Богородгце, тп мп помози, да се што лашње опростим с овијем црнијем свијетом по моме правоме срцу н истгши коју говорим! — То је, часнп оче, к’о што ти рекох, вас мој грпјех; па сад дрпјешп како знаш! II молнм те, к’о божнјег службеника, чати мн молитву раздрешннцу, не би ли се што прије с душом раставила!... Кроз неколпко трепутака освјештанн нопов епптрахиљ ио-. крнвао је главу тешке болеспице. Под њим се чуло тешко дисање, стењање и уздпсање, и час-по јецај иропот; а по њему се озго кад-п-кад омакла по која суза из очију спједог иастира обесвећепог и закоровљенога храма Србипова. Грозну тишину запуштепе собе Миличине пресијецао је грубп глас и старачки пој светих молитава из ражалошћених груди свештеникових. Његова је молитва отворпла небеса, јер, чнм је млада мучепица примила причешће, одмах се ослободила земаљскнх окова, чиста јој се душа раставила од грешнога тијела и отишла у царство пебесно — „гђе пема нн болести нп туге ни уздисања." Пстога је дана био п погреб. Сав се Соколац био скркао на спровод. II стара је Росна*, поштапајући се, испратила своју јединицу до вјечпе куће. Није било чељадета које није запла-