Дело

трошкове за ове нруге у првоме реду треба да иоднесе народ крајева за које се градп железвица, иа тек у којшко народ не може те трошкове да иоднесе треба држава као носредно ;занетересована да помогне. Нруска је овај закон о грађењу. железница уског колосека најбоље израдила: ио љему трошкове око ноднзања железница падају не само на народ опог краја ве!1 ^арочито оптерећавају она места поред којпх железннца пролазн, као и оне норед чијих имања пролази (ово важи за велпко-иоседнике). Облнк је њнхов различит: или се захтева да рецнмо извесна варош куни нзвесан број акција, плн да уступн земљнште илн да сагради пзвесне грађевиие и т. д. (впдп \\Че ћан< и ће!геШ1 тап К1е1пћаћпеп). Овом мудром одредбом постигло се, да само опп крајеви захтевају железнице којима заиста и треба, а пошто је држава на тај пачип мање Фппансискн онтерећена, она може и већи број километара овакнх железница да помаже. У Пруској у највећем броју случајева ове железнпце сама држава експлоатише, па макар и самп окрузн о своме трошку ову железннцу подигли; она то ради за то јер налазп да је тиме експлоатацпја јефтинија и сигурност већа, одржавање боље. Од пнтереса је још начнн експлоатиеања ових железница. Оне обично немају сталних чпновника на стапицама. Службу шефа станпце вртни неко приватно лице: учнтељ дотнчне општине, неки општински чпновник, а у најчешћем броју случајева поред саме станнце подигне се гостионица, па је шеф станице уједно и гостионичар. Тамо где не могу да се нађу погодна лица употребљавају се путујући чиновницн и воз чека док они не сврше станичну службу. Разуме се да тамо где је саобраћај јачи има нарочитих сталних чпновника. Нарочита врста овнх железница јесу тако зване градске железнице — трамваји. Њихова је вучна снага сада већином електрична, а раније је била аннмална, па чешће н парна. Обичан колосек код ових железница јесте од 1,00 мет. Како се ове железнице почињу све више и за пренос робе употребљавати, то оне имају чешће утицаја при избору колосека. У ову врсту железница још долазе индустриске, пољске п шумске железнице. Обично се тежи да је њихов колосек што ужн, премда се, да би се избегло претоваривање и непотребнн резервни материјал, чешће узима већ усвојени колосек дотичног краја. Ако железница у том крају још није направљепа, а већ