Дело

двема аксиомама: крађа је кажњива; производ кра!)»' освећеп. То су принцшш којн осигуравају безбедност лнчиости п подржавају поредак у Држави. Ако би један од ових заштнтннх прницнпа био занемареи, цело бп се друштво сруишло. Они су бнлн утврђени од вајкада. Поглавица обучен у медвеђу кожу, наоружап секнром од белутка н бронзаним мачем, враКа се са својпм друштвом у простор камењем ограђенгдесу племеиска деца била затворена са женама и стадима севернпх јелена. Оип доводе младе девојке и дечаке из суседиог племена и доносе камење које је пало с пеба, које је било драгоцено .јер су од њега правили мачеве којп се не савијаху. Поглавица се пење на једап брежуљак, у средннн окола, н каже: „овн робови п ово гвожђе, које сам отео од слабпх и презрења достојннх људи, припадају менн. Ко на то пружи руку биће убијен од моје секире.“ Такво је порекло закона. Њихов је карактер стародавни н варварски. II због тога је правда освећење свпју неправдн, која обезбеђује цео свет. „Једап судија може да буде добар, јер сви људи нису рђавн: закон не може да буде добар, пошто је он раннји од сваке идеје о доброти. Промене које су се извршиле у току векова нису измениле његов првобитни карактер. Правници су •га утанчавали а оставилп су га варварским. По' његовој свпрепостп он треба да буде поштован и да изгледа узвишен. Л>уди су склони да обожавају рђаве богове, и што ни мало није сурово пе изгледа им достојно поштовања. Надлежни верују у праведност закона. Онн имају исти морал који и судије, и они мисле као и они да је једно кажњено дело и кажњиво дело. Често сам био дирнут кад видим, у заводу за поправљање или у поротном суду, да се кривац и судија потпуно сложе у идејама о добру и злу. Они имају псте предрасуде, и опшхи морал. — Не би могло да буде другојаче, рече Жан Марто. Бедник који је украо из излога кобасицу или пар ципела није продрео дубоким иогледом и неустрашивим духом у порекло права и основе правде. И они који се, као ми, нису бојали да виде освећење снаге п иеједнакости у постанку законика, они су неепособни да украду једну пару. — Али најзад, рече г. Губен, има праведних закона. — Мислите? упита Жан Марто. — Господин Гуден има право, рече г. Бержере. Пма праведннх закона. Али закон пошто је израђен за одбрану друштва,