Дело

Л V. Л 0 34 порили су само тежацн п простији људи. Н>нма је интолигенцнја надјеиула пме тог1асс1н (днвљаци). Такву је титулу добивао сваки, којн није знао савршепо да говори нталијаискп . п којн није преанрао свој народ. Кад је Аустрија почетком ирошлога вијека добила Далмацију п Поку Которску, а с њима н Дубровник, није ништа ураднла, да се то стање измијени у Далмацији п у Боки Которској. Није тада нн пмала рашта. Народ, простп, није знао да иодигне сиој глас. У својој нропастп мислио је, да тако мора бити. Нпје нмао, а нема ни данас иикога, којн би иастојао да га иробудп из сна, у коме већ вековпма снава. Ученијн л3уди, рођени п одгајени у италнјанском духу, нпјесу осјећалп никакве потребе, да буде друкчије. Револуцнја од год. 1848. почела је по мало да баца своју свјетлост н на наше Прнморје. Борба Срба н Хрвата у Хрватској н Славонијп протпв Мађара; оружана помоћ Аустрији и Србима у Војводству нз Србије н у опште цијели иокрет од те годнне иробудно је и наш ученији свијет на Приморју. Први, који су се пробудили, били су православпи Срби. По мало су се почели окупљати н католички Срби н Хрвати, који су на великим школама у Бечу пмали прилике, да внде и пауче, што до онда нијесу гледалн и знали. Срби и нешто мало Хрвата удруженим снагама заночеше борбу нротив италијаиског система, којн је био обухватио цијело Приморје. Борба је била тешка и неравна. С једне стране био је сав чпновнички, административни апарат, са многим угледним н богатпм грађанима. С друге стране бнла је голорука, млађа пнтелигенција, која се могла надатн једино у прости народ. Простн народ знао је барем толико, да није једно са онима, који му говоре и којц му заповиједају италијански. Прпстајао је рађе уз млађе људе, који су му говорили његовим језиком. Беч је, не познајући прилике, доиуштао, да се ради свим средствима против нове, народне струје. . Буна у Боки Которској 1869. године учинпла је, и да Беч друкчије мисли и ради на Приморју. Беч је у почетку олако схватио ту буну. Али, кад је видио, да шаку устапика на Кривогаијама не могу да савладају регименте аустријске војске, тражио је да се устаници на лијепо умнре. Увађање војничког закона у Боку Которску и недостајање подвале многих срнских непрпјатеља изазваше буну у Боки. ОндашЕви српски посланик