Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНЛ ПОЛИТИЧКЕ 1'»ОРВЕ НА ПРИМОРЈУ 35 на царевпнском внјећу у Бечу, знао је да употреби ту буну на корист нове народне струје. Док је у Бокн иомагао, колико је могао н знао, у Бечу је својом вјештином и одлучношћу приказивао друкчије сав догађај. За буну у Боки Которској Љубиша је крпвпо опште незадовољство и иревласт италијанског елемента и духа. Обећавао је, да ће се Бока Которска одмах умирити, ако средишње властн одмах ночну попуштати новом, народном нокрету. Љубишн су, заиста, новјеровали у Бечу. Он је, и ако невјешт њемачком језику, својим тужбама против минист^рства, усппо, да сруши ондашње мишљење о народном покрету на Ириморју. Цар је именовао новог намјеспика за Далмацију, Родића. Родић је био, истина, православни Србин из Лике, али је у првом реду био аустријски војник. Послан је у Боку Которску, куда га је пратпо Љубиша, са неограниченим овлаштељима. Дана му је неограпичена власт за управу покрајнне Далмације. За своја дјела пије требао да одговара министарству, него непосредно цару. Љубиша и Родић умирише Боку Которску. Нови намјесник, на име царево, обећао је устаницима, да се војнички законн неће примијенити у Боки Которској, као и у осталпм земљама. Дао је одштету устаницима за погорјеле им куће. Пристао је и на све остале њнхове увјете. Изгледало је, као да мала Бока Которска диктира увјете мира великој Ауетро-Угарској. Углављени мир на Кнезлацу у Боки Которској, иочетком 1870. год подигао је у велике углед и снагу новој народној странци на Приморју. То је био тек почетак. Лед је био пробијен. Није било тешко пловити. Нови намјесннк, попуштајући новој струји, допустио је и помагао је народној странцн, да сруши и скоро са земљом сравни полнтичку сеагу италијанске странке. Народна странка, српска и хрватска, освајала је мало по мало, законитим и незаконитим нутем, нај.јаче италпјанске куле и градове. Смјер је оиравдавао средства. Није се гледало ни на што, само да и у закопитом представништву Далмације, у сабору, народна странка добије већину. Најпосле је дошла до те већине. Бнла је господар полптнке н народносне ситуације, у колико је могла да ријешава о њој. Пталијапска странка, некада снажна и свемоћна на Приморју, пмала је једва неколико својих представннка, тек да се знаде да је жива. з*