Дело

КРИТИКА II БПБЛИОГРАфИЈА 411 ски извор који он наводп за неке ворсије јесте из доба после Боманоара. А ранији? Што пак г. Ноповић није изближе ни додирнуо ни једну од многобројних приповедака о Костанци (као најпознатију на пр. Чосерову „ТНе Мап о1' Ба^б Та1е, Егбаћћтр' с!еб Кесћ1б&е1ећПеп“ у „Кантербурн.јским Приповеткама“), нити љин одношај ирема ириноветкама о довојци без руке, не могу му унисати у врлину. Међутим, Боманоар је и свој други роман „Јеап е! В1опс1е“ израдио по једној приповетци несумњиво пеФранцуског, германског порекла, која је особито у Енглеза била популарна (1ип§; Ногп у Фрапц. књижевности Ногп е! Ште1). Та прииоветка о Хорну а Римели у Франц. версији написана је у почетку 13 века, а крајем истог употребио ју је Бомаиоар за свој већ именовани роман (види Јункерову Историју Франц. књиж.). Ја ћу овде потрошити на њу пеколико речи — видеће се зашто! Хорн је донекле пандан гоњеној девојци и њега гоне. АФрикански краљ потуче и убије данског краља АлуФа, а сина Алуфовог Хорна, дечка са 15 другара да метнути у трошну лађу и пустити на милост н немилост мору. Но лађа ипак сретно приспе у Бретању. Ту краљ ХунлаФ прими Хорна, у кога се одмах заљуби краљева кћи Римела. Хорна опанкају. Мора да остави двор и Бретању. На растанку му Римела да прстен и обећа да ће га чекати 7 година. За тим долазе авантуре Хорнове. Носле 7 година Римелу хоће силом да удаду за недрагога краља Модина. Али баш на дан свадбе долази Хорн, задаје Модину неке загонетке; долази на свадбу, седа међу сиротпије госте да га не познаау и одаје се Римели, када га ова дође да послужи вином, тиме што спусти у вино онај, веренички — прстен (види Јункера 1. с.). Указивати на паралелне црте у ове ириповстке и приповедака о гоњеној девојци и жени коју пањкају и гоне и најзад је нађе муж — одн. вереник и позна по некој амајлији — није иотребно, оне су очевидне. Мотиви се и сувише понављају. Навео сам ово само због завртпетка. Сишије по г. Поиовићу налазн да је то завршно уиознање помоћу прстена карактеристично за Манекину и мисли да је ,то без сумње потекло из ипвенције самог песника“. (в. цитат у књизи г. II. стр. 52). Међу гим не само да то није без сумње, него ј« шта више вероватпије претноставити да је Боманоар тај моменат, или идеју за њ узео из Хорна, којим се служио за свој други роман, па га за своју сврху употребно и индивидуалисао. Прстен и упознање прстеном долази и иначе у средњевековно.ј књижевности у најразноврсннјим мотивима, али махом као накнадпо,