Дело

Л к л о 412 доцније унет моменат, што му ма.Г те не сасинм одуанма снецнфнчан карактср. (Видн нрло инструктивне Висманове Гтудијо о Краљу Хорнс V АпгНа IV.) Ј ' ^ У Хорпу до душе то ннје венчанн прстен. но нсрсннчкп, ал баш вереннчки прстен — у чорби н у погачн — долаап у приповеткама које г. Поиовнћ изводи из леринске приче као из срп. Ма> нскнне, и служи му као важан карактср — битап знак. Значи, дакле, да нсма сиецифичног значаја, но прсма промењспој ситуацији и он се мења и иодешава. Према том тај карактеристикон не би био тако несумњив н специфичан за Манскину п г. Ноповић је са својим закључцима с ослонцсм на тај моменат у најмању руку сувнше пренаглио. Али да претпоставимо да је леринска нар. нриповетка постала као што тврди г. Поновић баш из Боманоаровс Манекпне. Како јс она дошла до нас нз Француске? Г. Поиовић тај пут, начип како је та приповетка требала доћи к нама објашњава тако да нико не може вероватн у ту могућност. Бомапоаров роман био је славан по свој Квропи, жонглери га певалп н за време иоследљег крсташког рата дошао тако и Србима. Г. Поповић пе казује на основу чега мисли то и откуд мислн да су га жонглери певали. Лесу ли жонглерн певали романе? Аутори веле да се романи пису певали но читали. Но ако су их певали, јесу ли могли жонглери певати један ромав од 8590 стихова? Какав би то певач био и каква публика! Приказивачи мистерија нису могли приказати за дап више од 5000 стихова. Наша најдужа нар. песма „Женидба Максима Црпојевића“ има нешто преко 1220 стихоа. Да претпоставимо да је ову могао гуслар у најбољем случају испевати за 1 сат; онда би јадпом жонглеру за Манекину требало 7 сати. Пли бисмо требали замислити да је онај жонглер који је донео Манекину Србима, повадио из ње баш оне моменте, за које је знао да ће се Србима највише допасти и да ће се у Срба најлепше очувати! И откуд то да се та Француска Манекина ннгде тамо на страни, ближе свом извору не очува тако „чиста“ као далеко овамо V скривеном, удаљеном куту јужне Маћедоније, погато је своје нечистије потомке распрострла ио целом Српству, а сама управо и није остала Манекина, т. ј. девојка без руке, јер је очувала обе своје руке? Може ли то бити? С друге стране откуд сличности чак у једном интересантном детаљу између грчке историје Ореста н старог данског, поготову, мита о Хамлету, који је био основа Шекспирову Хамлету, код никакве књижевне нити инеспоне нема међу њиховим изворима? (в. Мбсћег: Зсћакебреаге — \'оПга§’е