Дело

КРМТИКЛ И БИБЛИОГРАфИЈА 413 В(1. I.) откуд она додирка измсђу Молијера и једног Фраидуског Фаблијоа, кад ннкакве зависности пема међу њпма (в. РеВ1-Ји11елгШе: с1. 1апо-ие е! ИНег. 1'гаш;. 1оппе II.)? II јели се све учинило кад се на сва ова и оваква питања одговори: све те сличности морају се објаснити једино преносом, сеобом чак и кад се сеобом то апсолутно не може објаснити. Верујући у карактеристичност, специфичност завршног момента — упознање номоћу нјтстена — он г. Поповићу служи као најјачи доказ за Француски извор наведене, леринске нрииоветке. Ми смо мало носумњали у спсцифнчност тога момента, а истакли то да ова српска јадница п није девојка без руке. Р. Поповић осећајући тежину овакс констатације иокушава објаснити да је тај мотив мождд постојао у леринској, одп. народној ириповетци па временом отцао. Вероватиост да је оп ностојао налази г. Поповић у том шго се око девојке у страном граду скупљали људи да је гледају и што цар зажели да је види. Међу тим ту је веома мало вероватноће. Да се за јунака народне приповетке кад дође у стран град заинтересује не само свет иего и сам цлр, није ништа необично. А још кад ова девојка не ће да каже ко је н откуда је, а уз то је и тако необично лепа да се и царевпћ у њу после заљуби — онда то довољно објашњава заинтересованост грађана и цара за њу. Иа«! по! 1еаб1 — у њу треба доцније да се заљубн царевић, за то треба да дође на двор — н онда је нрнродно да и цар зажели да ,јв види и ако она није без руке. Међу тим ако се тај мотив •— губљење руке — сматра као карактеристичан за ову приповетку онда би његов познији недостатак ваљало несумњиво, нли бар близу вероватноћс утврдити. На жалост ми уоиште не палазимо у расправи г. Поновића, ко.је мотиве он сматра као карактеристичпе за ирииоветку о девојци без руке. Наиротив према потреби један исти мотив једанпут је зиачајан, а други пут није; њсгово ирисуство одређујс припадање каквс са свим удаљене приповетке у дотичну групу, док његово одсуство ништа не смета да пека нрииоветка остане и даље у пстоме. кругу. . 1ерин(ка приповетка остаје у кругу девојке без руке н ако има рукс, док Вукова приповетка „Царсва кћи овца“ припада овој гругш само због гога шго губп руку и ако је свн други момепти вуку у другу груну. II то је једна ненакиадива мана овог г. Поповићсвсг рада. Љему се управо не зпа тачна основа. По са свнм спољашњим знацима, једва далеко сродним он доводи многе ириноветке у везу са прнповетком о девојци без руке, док пе дође најзад тако далеко у тра-