Дело

414 Л Е Л 0 лс(‘И>) и одре^ииању нових нерсија, да наводи дн»* и|»поветке за које и (лм МНС.1И да .нсронатно не снадају овамо*. 11з ( свих сиолатн.ич нонода он онширније нанодн нар. песму о Павлвици, на чешће додируЈс н родоскрнне но са сннм различпе моти наше народпс ПОС.1ИЈС. Но лакоћи с којом се он удаљана на тс мгине упрано ми ј« чудо да није довсо п иар. песму „Дугаан хоће узме сестру у исау са Манекином. Оснм родоскрнее љубави и овде ш „Манекини* нар нита цркнсно погланнце за савст, и ови се дду подмптитп и одобранмЈУ царену намеру. Ово јс бар много сличннј „Манекини“ од почгтка бугарскс ириче о .Иопу гато хоће да узм кћер“. Кад се ноћ тако далекн оде, онда се когу нрло многе нар песме и припонстке донестн у међусобпу нозу и извести из каквскњижевпе работе. Тако је г. Иоповић нагаао придике да спомев и Јанкову „Поа;ју 1'еч* н црпно јс чудо да ннје сномеиуо Артус. који такођер у неанању п ПеГасТо обљубн Своју сестру, и Едипа којему је суђсно да обљубп евоју матер. Лсринску приповетку г. Поповнћ сматра као ајкарактернстичннју за нрнн тип, и мисли и труди се доказати а је она страиог порекла. Мн смо нстакли своје сумње против тог мишљења г. Поновнћева. На оне даље ириповетке, у којима се из Манекнне налазн г. Поповић и иема ника страног, иетог иорекла сем једне сиедијал иостављене могућности: да су се те приче ра је она дуже вр^мена живела у тр > мгцнји каквнх доказа за ту могућнод ПЈШтив тога. Предн се само^ н раштркаве ирнповетке ириче односно „МанекинЈ Сишцје на једном „Све што бих смео п{Ј»г го, да се она обра.з и једне ириче нз ност ове кометата и ире Јасно би. Мотив родсчкЈ мотивом гооа сиона за Манекнш чијих онс