Дело

КРИТИКА I! ВИВЛОГРЛфИЈЛ 4!& и да.к* одвојени ие норају. уирано е треба беа на|к)читих рлааога да гс иаводс иа Мааекнн«*, него 6а из тих раннЈИх, старцјах од ње, односно и даље мањ вншс нс висно од ње очуваних мотнва. У осталом, у самој ве!» сиојен прнповстци о деаојци без рукс онај Другн сисменат — на прандн ене жене добиЈа тодику н|»свагу над првнм, да га тако реКи с 1м иотнскује, унрлво он »т нс зависно од првог раанпја до много< шс ррановрсностн тако да га Сишије схваКа као други тип. ној4№1 са свпч јс прн|>одна н рАзумљива. Нрви едеменлт |>одо< ш .кубав, један од пејстаријнх трагова носаије и као што п Библ: тврди остатак оио| тамнш доба лудскс повести, када родогкр! ње ннјс бн.м укннуто нн г\»а* Кено као грех — тај елемепат јг гим рвзвнтком губно гноју жи* вотну моК. Осим тога он јс у сс пмао мндо способностп за ралиијање у оном правцу, у коме би о онарао народној Фавтаанји. Он у ствари претиостаи.ка свега о»е дшсри могуКностн: отац (илн брат) зањуби со у своју кКср (сосгру) ш шком чудном аманоту, нли н без тога, што сс просто залубн, ил.(*е родоскрвиа л»убан п<нрши.|а у незнању; илн што хоКе да сс оч;<» насле^но имање. (Ла ово носледње види и нар. носму ,Душп чоКо да узме ссстру*). Иначс. изнан тих могућности он прслази у 1|»гтво мнта као у 1'Цнпу, \р| су. У оне двс-три могу1.1Кити н:.иимо заиста т.у мотиа чал т<* у снима усменим КЊШКСННОСГИМ; у СурОВИЈИМ ЦОЧСТЦНМН 11НГАНГ ■жевности. Мс)јУТИМ мотпн на ноаип! иг ,1.1410 нг симп т »«• имјш л Сих навео још догонду о витезу са лабудом*, ,Иеноиаод 1 *• •Окдсока и ИиколггуМмор и ||.1&|||иоЈору*, ШокгниЈГСИу И СВО 1М*М0 МНОГОбрОЈО СОСТрг 1Н> судбинн II т. д. ■роЈдвспо д;» сномгнем јелу мвиу опасиу. Г. Поноиић мвамеро о 101М'ннм дснојка а, манодн сне само гон.гне жоне инак има. Го1М*1М! доној^ мож<* ге гамо е.нојитн га гоњо ■ никако оно 110 може. бги обдик, и нн мергпЈа омога ||»о 1НТо смо наоглн г. IЈпонпI« ј«? нрдо иадо ично у нид) ло лако могао пн умпи норсијс првогн тниа дц н1м< о