Дело

414 Д К Л О жоњу I! одређнвању нових всрсија, да наводм днс н|»11понетко за којо и сам мислн да .вероватпо не спадају овамо'*. Из са свих сп'»л*:нпњих повода он оишнрније наводи нар. иесму о Навловици, на чешКе додирује н родоскрвво но са свим различпс мотнве паше пародне ноезије. По лакоћи с којом се он удаљава па те мотиве управо ми јо чудо да није допео н нар. песму „Дутан хоће да узме сестру у везу са Манекнном. Осим родоскрине љубаии н овде као „Манекшш*4 цар ппта црквене иоглавице за савет, п овн се даду подмититп н одобравају царсву намеру. Ово је бар много сличније „Манекипи* од почетка бугарске приче о „Иопу што хоће да узме пћер“. Кад се већ тако далекв оде, опда се гсогу врло многе иар. песме п приноветке довести у међусобпу везу н извести из какве књижевне работе. Тако је г. Ноповић нашао прплике да спомене и Јанкову „Б6жју Реч“ и право .јс чудо да није споменуо Артуса, који такођер у незнању н с1е1*ас1о обљубн своју сестру, и Кдина, којему јс суђеио да обљуби своју матер. Ле}швску прнповетку г. Поповић сматра као најкарактеристичнију за нрви тип, и мисли и труди се доказати да је она страиог порекла. Ми смо истакли своје сумње против тога мишљења г. Поповићева. За оне даље приповетке, у којима се тек по неки мотнв из Манекине налази г. Поповић и нема никаква доказа да су оне страног, нстог порекла сем једне сиецијално за ту сврху претпостављене могућности: да су се те приче развиле из леринске, ношто је она дуже врЗмена живела у традицнји народној. Ношто нема никаквих доказа за ту могућност, није потребно износнти ни доказе против тога. Вреди се само запитати: Морају ли се све те удаљене и раштркане ириповетке изводити из једне, и то баш из леринске, приче односно „Манекине“? Сишије на једном меоту каже и г. Поповић цитира те речи: „Све што бих смео претпоставити о пореклу наше традиције, јесте то, да се она образовала из споја двају прича: приче Реаи сГапе н једне прнче из циклуса жена невипо гоњених". Чудо је да важност ове констатације г. Поповнћ није довољно запазио. За мене је и пре јасно било да је „Манекина“ једна спојена „сливена прича“. Мотив родоскрвне љубави, с њим у вези губљење руке, спаја се са мотивом гоњене жене — изгубљена рука као почетак мучења згодпа спона за та два мотива. Ирема том свом карактеру — спојене приче Манекнна је познијег датума од иостанка оних приповедака из чпјих је елемената она снојева. Пре ње ти су елементи ексистовани овсјани. Према томе оне приповетке у којима су ти елементи оста.ш