Дело

КРНТПКА II БИБЛИОГРАфНЈА 41б н даље одвојени не морају, унраво и не треба без нарочитих разлога да се изводе из Манекине, него баш из тих рапијих, старијих од њс, односно и даље мање више независно од ње очуваних мотива. У осталом, у самој већ спојеној приповетци о девојци без руке. онај други елеменат — па нравди гоњепе асене добија толику иревагу над првим, да га тако рећн сасвим иотискује, управо он се независно од првог развпја до многостране рдзповрсности тако да га Сишије схваћа као други тип. Ова појава са свим је природна и разумљива. Први елеменат — родоскрвна љубав, један од најстаријих трагова поезије и као што и Библија тврди остатак опог тамног доба људскс повести, када родоскрвњење није било укинуто пи схваћепо као грех — тај елеменат је даљим развитком губио своју животну моћ. Осим тога он је у себи имао мало способности за развијање у оном правцу, у коме би одговарао народној Фантазији. Он у ствари претпоставља свега ове две-три могућности: отац (или брат) заљуби се у своју кћер (сестру) но неком чудном аманету, или и без тога, што се просто заљуби, или се родоскрвна љубав извршила у незнању; или што хоће да се очува наслеђено имање. (За ово последње види и нар. песму „Душан хоће да узме сестру*). Иначе, изван тих могућности он прелази у царство мита — као у Еднпу, Артусу. У оне две-три могућности налДзимо заиста тај мотив мал те не у свима усменим књижевностнма и у суровијим почетцима писане књижевноети. Међутим мотив на нравди гоњене жене не само да је имао животне моћн, јер се непрестано могао подмлађивати из стварна живота, он је и но прнроди својој био сиособан да се многостраио развије и да се прикаже у најразноврснијим облицима. Кад се томе дода још и гоњење певине девојке онда је лако замислити колико се тај елеменат проширио. Он сачињава неке од најлепшпх споменнка средњевековне књижевности. Г. Поиовић је сам неке споменуо. Ја бнх павео још легевду о „витезу са лабудом*, „Бевопаод Хамптона“, „Окасена и Николету“, Флор и БлапшФлору“, Шекспирову Имогену и сво њспе многобројне сестр'1 по судбини и т. д. Као појцђспе да споменем једну малу онаску. Г. Поповић наводећи нрпмсре о гоњепмм д с в о ј к а м а, наводи све саме гоњене ж ене. А разлнке ииак има. Гоњењо довојке може се само спојити са гоњењем жспо, никако оио по можо бити облик, п. пи верспја овога гоњења. Спе ово што смо иавсли г. Поповић је врло мало имао у впду. Отуд је врло лако могао свс усмено версије нрвога типа да изведе