Дело

4 1 Г» Д Е Л 0 и.| Манекиие, као што у народни карактер херцеговачке ,()лпно“ није хтео нн посумљатн; а све версије другог типа иа Агапија оди. Миракула. Код његовс никаквом сумњом не уадрмане вере у приоритет књижевних версија народних прнповедака то је лако било учннпти. Разлике међу појединим нриповеткама и кад су крутшје за њега не утичу битно, док сличности и најнеанатније чешће решавају о карактеру прине. За једну прилику решава то што је цар затворно своју кћер у мрачан затвор, други пуг што јо коза била нозлаћсна као н долап, трећи пут што се девојка молн на мору Богу, нлн 1ито јо лађа трогана (без весала н једрила) н т. д. Међутим очевпдно је да нн један од ових момсната не може бнти и није карактеристичан. Јога кнд знамо да г. Ноповић у опште није ни истакао карактеристнчне моменте ове групе нриповедака, опда је ваасност овнх незнатпијих момената још мања. Ако прегледамо редом важније моменте приповетке о девојци без руке, шта видимо? Родоскрвни моменат није карактеристичан он долазп у врло многнм другим приповеткама које са девојком без руке немају никакве везе, међутим у многим приповегкама које се убрајају у ову групу тај моменат недостаје. Момепат о одсецању руке и сувише је несталан и сувише разноврсно мотивисан, често га и нема, да ни он не може представљати карактеристикон ове групе. (Кад ее већ наводе приповетке у којима се овај мотив најразноврспнје мотивише и комбинује нека је допуштено указа.ти на Лавинају у Шекспирову „Тћдгз Апс1гоп1сиз‘‘, којој из освете одсеку обе руке н језнк — да не може ни нрнчати ни написати своју иесрећу. Пзвор Шекспиров — одн. ранијег писца те драме коју је Шекспир нешто мало дотерао—јесте Овид („МетаморФозе“) и Сенека. А треба имати и то па уму да је и код Римљана пре н после Христа било популарних прича. (в. Е. Ра^ие!: ШзТ с1. Ш. 1'гапс- I- ^’о1).. Гоњењс жене такође није карактеристично, иапротив оно утврђује да је девојка без руке само један непотпуно израђеп тип, недовољно специјално изражен представник велике груне гоњених жена у средњевековпој књижевности. Примера ради да наведемо само то да имамо у приноветци о витезу са лабудом (сћеу&Нег аи су^пе) ове сродне елементе: Витез овај узима једну шумску девојку— као неку вилу — можда би овом одговарале оне чудне жене са звездом на челу! — после свадбе одлази у рат, жева му се код куће иородп; мати његова — свекрва — оклевета је мужу јавивши му да је роднла мале аждаје које су одмах одлетеле, а не децу, коју она у истини нареди побити, но слуга који је имао то да извргаи ражали