Дело

КРИТНКА II БЦБЛИОГРЛфИЈЛ 417 ее и не изврши налог ит.д. Ииак све ов-) не може ништа друго значити— понгго је прнча о витезу са лаоудом потпуно карактеристична — него то, да ее слични мотиви употребљавају у прнноветкама п песмама, које су са сјшм независне и потпупо одељене и различне једпе од других. У једну прииоветку уђе вре.меном један мотнв који јој је сасВим стран. У колико је нека приповетка популарнија и жилави.ја у толико више разних мотива прима и у толико јаче, интензивмије нх у себе апсорбује. Легепда о Артусу у почетку је са свим уско ограничена на његова јуначка дела. Доцније је у љу уилетена п Фантастична Фигура Мерлипова и легенда о Гралу, и исторнја- Гристанова н т. д. Прнповетка о гољсној жени можда је у почетку проста. Ио временом улазе у њу пајразновоснији елемепти из разних других група, као и пови елементи маште и живота. Ваља још имати на уму да н поред све разноврсаости облика у којнма се јавља та приповетка — мотива и свтуација из којих је она састављепа вема тако много; већином се у свима тим разиоврсним облицима јављају исти мотиви и ситуација, негде њих вшпе негде мање, са мањим изменама у реду којим следују и сл. II не само с том приноветком, тако је са целом средњевековпом литературом. Поред свег шаренила и разноврсности коју на првн поглед опажамо, при ма и површнијој анализп наћићемо да је свега једап доста уско бграничен брбј могива и ситуација, које се свуда и увек понављају, у свима могућим везама и облицима. Тако јепримера ради указао г. Др. гЈ1урчин на паралелу у ситуацији између пем. песме о „Хилденбранду* и срн. народис о „Сењанину Пви и аги од Рибникм*. Није ми познато да је г. 'Лурчии том приликом указао на пољску верзију нриче о Валтеру, коју сномиње \Уи1кег у својој „Историји енглеске литературе*, и која би за нас због племенске сродности са Пољацима свакојако била од интереса, и нека је овпм на њу указано. — Тако би се могла констатовати сличност у ситуацији песме о Јанковићу Стојану, који као непознат долази на свадбу и међу сватове своје жене н већ наведенег витеза Хорна, сличност у толико већа што у неким всрснјама Хорна овај па свадби и пева н то са алузијама* на Рпмелу (еС АУЈвзтап: бикНеп Ји Кт^ Рогп, Ап^Па IV р. 393/4) и ако су обе ситуације доведене, узроковане сасвим различним претходним догађајима. II још многе друге. На неким важнијим од тих мотива може се лепо опазити како се спонтано развијају одговарајући еволуцији самог друштва. Тако је општа црта да као што је облик књижевинх и пародних дола у почетку лишен сваке орнаментикс. нарочито свега апстрактног Дело, књ. 41. -7