Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРЛфИЈА 419 у нашем народу, и ако се овде не може ни помислити да је оп дошао к нама из Данске, са Исланда, из Енглеске или тако што, или ваљда чак из Артуса или из Уо1бип»а 8а^а! Додније, у колико тај обичај губи од своје реалне важности у толико се више заодева облицима Фантазије. Девојку не проси и не доводи за се прави младожења или зато што је она неприступачна као Брунхилда, или што младожења из ког било разлога не може да је проси, пего мора други да га заступи, као што је у популарној средњевековној приповетци о „Амису н Амилеису“ с којим има извесне далеке сличностц у нашој нар. песми Женидба Максима Црнојевића. II, у први мах мање, за тим све више и више таЈ мотив, та ситуација — која је у почетку сушта стварност — постаје толико импрегнирана мистичпим и легендарним елементима, да за своју ексистенцију потребује нарочити, нереални, митски свет, као гато је у Вагнеровој обради „Нпбелунтког прстена*, или у Морисовој епонеји о „Снгурду Волсунгу“. На таким мотивима да се посматрати не само развитак поезије, него и развитак друштва. Они су интересантни не само за психологију народа, него и за културну историју. Можда би критична истраживања и испитивања наше народне поезије у овом правцу довела до правилпе оцене њене праве вредности, која свакојако, у то не може вигае бити сумње, није ни близу онолика како се у почетку у опште мислило, иа и данас још у из весним круговима мисли; али је и у срп. нриповетци о девојци без руке већа него што по г. Ноповићу изгледа, по коме одн. по Сишијеу, су тој приповеци Словени дали само мотив о клању деце, све остало је страног порекла. Једно је тачно а то Је, да ако се пре мислило да би студија срп. нар. поезије могла у многом објаснити постанак и извор нар. поезије код осталих европских народа, данас се мора с много вигае оправдања мислити да би студија народне (усмене) и књижевне поезије европских народа у многом објаснила природу, па нонекад и изворе паше народне поезије. Кад погледамо с колико је чисто душевних, суптилних црта имирегниран Артус, па колико је елемената дубље културе ушло у Северпи Мит — онда већ новршпом погледу наша нар. поезија, лишена тих елемената изгледа заостала још на оном ступњу где су мотиви поезије још сувише реални, стварни, конкретпи. Једнно у косовском циклусу налази се 'ешто трага те суптилније, душевне културе, спојене са елементи а хришћанске митологије, да се тако изразим. Лако је опазити да и најслабије књижевне версије ирнпоиетке