Дело

Л Е Л О 420 о девојци без руке, у којима ее ео Јр*о мора иретпоставитм више културног садржаја, ааиста п садржс вишо суптилиих, иереалних елемената, док н у оригиналиим народпим версијама, у колико со уда.вују од реалних, конкрегннх Факата, у толико се отвара глободно пол»е необуаданој Фантазији, која у себи самој ужпва и са дстињеком радотћу идо до скстравагантности. Не могу пропустити да не наведсм овде два иасуса из ПтиЖилвл>еве исторнје Француске кн.пжевностн, за које је штета да их г. Поновии ннје заиазио. „Свака прнповстка, изузимајући егшзоде украсне, које су сноредне н пролазне п зависе од разних приповедача, садржи скуп чињсница конститјтивних, пепокретних и пужпих, које се намећу сваком ириноведачу у прошлости, садашњостн и будућпости“. II мало даље ово: , Али огромна већпна понуларннх нрнча, којима се очајно тражи извор, отима се од сваког ограничења (1. с. р. II уо1. р. (>7). Веома важне констатације у којима има много истиие, да не кажемо да је у њима цела истина. Ми смо видели колико се г. Иоиовнћ марљиво и узалудно трудпо да докаже страп при том још књижеван извор срп. нопуларним приповеткама о девојцн без руке. Настпје питање: је ли све то нотребно? Морају ли те срм. народне нричс бити нореклом искључиво и једино из страних књижевности? Не може ли се замислити да сличност живота, ситуације, културне средине — може створити и сличне духовне продукте, нарочито још у средњем веку када индивидуалности у књижевност још и нема н када мотива за литературу има свега неколико којнма се забавља цео културни свет тога доба? И кад нијс могућно утврдити одвојене изворе нарочито популарним приповеткама, које рекао бих имају печат културне среднне — пе трсбц ли прихватнти мисао о нолигенетичном карактеру тих приповедака, који се помиње на цитнрапој страни Пти-Жиљовиљеве књиге? Као што данас на пр. жена тако рећи на један исти начин занима литературу целог културног човечанства, не може ли се замислити да и у средњем веку под подједнаким духом културе жена такођер свуда на сродаи начин занима свет? II као што се не може само комуникацијом тумачити овај нојав дапас, тако и у средњет веку не може он зависити само од комуникације, тим мање што је општа комуникаци.ја у средњем веку могла бити само слабија од данашње. Ако икоја група приповедака има нолигенетички карактер то је група приповедака о невино гоњеној жени, од које .је једна грана