Дело

4‘Ј4! Д Е Л 0 Г»|*ој одлнка и облика, којима се свст приказује. Нв би се онда интриге, тако с поља овлаш ирпдодане, јављале без мотивације; него би имале сној рођај у самој ситуацији, присно цаведене из логике догаЦјн. Оие би ималс своју природпост и своју унутарњу снагу; своју студију: сивтезу сцепа и анализу типова и карактера. 11е би се, оода, нало у погрешку, да се прикуни врећа силеткашких речн, речи „које лете“, и да се све то изручи над главама једое збуњеее нородице. Не бп, оеда, све то изгледало намештено, прикуп.Бено само због тренутнога еФвкта. Ради потврде тих намештених ситуација у конструкцији драме, најбољи н највећи пример биКе оно кидање Томино са светом. Кад је стање постало са свим тегобно, Тома је решен да одмах рашчисги ситуацију. Ирво му паде у очи Јелкица, са дугачком сукњом п он неће више да је види у њој. Друго и друго... Он чак и не може да со сети шта је то важно друго, а улази служавка и он њу тера из куће. Треће... улази учитељ музике, као но команди, као поручен (а он је у овом случају баш и норучен) и са њим се рашчишћава. Четврто... улази младожења (опет поручен) иа се и са њим кида. Пето... Тома хоће кућу да разори и иде нрозору да зовне оне иосаче, што сте их у почетку другог чина видели, зове их (а они су баш највише поручени од стране писца) да селе нови намештај на таван, а да с тавана скину стари. Избачен је нови намегатај, избачен је свет, н отночео је стари живот са новим примесама. Женскадија се нерадо враћа старој досади. Плачу и уздишу, на је чак чудновато како девојке, од којих је једна била добила младожењу, а друга дугу сукњу и љубав учитеља музике, могу наћи и трунке задовољства у старој кући. Како могу, па прпмер, онако детињасто радосно миловати мачка, као оно у првом чину, кад им је приличило у раскиду са детињством и на нрагу повог живота. Не чудите се откуда сад опет мачак, кад га је Каја, служавка, однела. Јер није ту само мачак, него је и Каја, него Је и Сима. Сви су ту; вратио се сасвим стари живот. Па ипак остаје много што шта нерашчишћено. Остаје сплетка између мужа и жене, остаје рачун између родитеља и унесрећене ћерке, остаје жеља за учитељем музпке. Од свега овога што је остало, да се пречисти, најтеже је место разрачунавање између Наде н родитеља. Оно тихо, скромно девојче, које правн оцу цигарете, које је у патријархалности толико однеговано. да и служавку волп и поштује као своје. одједном посгаје бездушан п циничан створ. Она баиа матери у лице тешку увреду