Дело

КРИТИКА II НИГ.ЛИОГРлфИЈА 42^ да јој је иреотела младожењу и велп јој да је не мо;ке више иоштовати. Она се, дгике, разрачунава и са старим, поштеним одем и креше му у седи брк, да су због њега отералн служавку. 0, Саваотег Саваоте, ш'то рекао утучени Тома, онолика се нслогичност није очекнвала од таквога онажајнога и Финога иосматрача, као што је г. Нушић. У колико је ова ситуација драстична п одвсћ неп|шјатна, у толико је наивност .Јелкице са љубавним писмом апсурдпа. То је једно тако нодвиљско, тако Твенонско којешта, да ни мало не личи .једној драми са тезом. II Ја немам ни тренутка потребе и то још доказивати. 9 Завршетак драме је еФективан, позоришни, са нешто отужним моралисањем и баш за то несимпатичан. II још оно обраћање публици, неиосредпо иред рампом, по начину органисте Целестина или по методу рекламе агентуре Трикош п Каколе, такође је застарело и просто. Па ипик, и иоред свих ових критичких напомена, комад је имао успеха на нозорници и постао обилно иосећеном пиесом са нашег, српског репертоара. Опажаји, духовитост, лака конверзација, разумевање драмске техпике, одмереност размере ситуација, компликованост (и ако спољна) у интризи, иоентирање драмских момената, иоступност у груписању ситуација, — све то даје једну жнву и занимљиву иелину, и ако лаку, површну, умерено ишарану, неодређен прелаз од драме са озбиљном тезом ка нижим драмским врстама. • ♦ Свет је имао успех у нозоришту, имаће га нсто тако и пред читалачком публиком. II Српска Књижевна Задруга није иогрешила што је и ову нову српску драму уврстила у коло сврјих издања. Бор. П. %