Дело

Ч Е К А Њ Е ♦ Ја чекам и чекам из дана у дан. Биће ми цело у чекању грезне. Около шуми живот мени чудан. А моја душа чека, снива, чезне... Ја чекам, чекам јогунасто, тврдо На истом месту, на истоме хуму. Небрижно гледам, како граби крдо, Тетурајући по ускоме друму. Презирно нратим те погодбе с Богом, Та ситничарска кукавна ценкања; Ја милодаре вазда газим ногом, Јер моја душа о великом сања. С гаванског стола ја не купим мрве, Нит' слушам савет о тој златној среди Саможиваца, што прах ријући врве. Поносан бићу и у црној беди. II чекаћу и чекаћу још даље У данима што као магле стреме; II исхабане не вргнувши траље, Чекаћу .још, чекаћу своје време. А"оно доКће оно доћи мора, Ко муња, када облаке расцепи, А становници тих се мрачних гора Раштркаће нред светлом, кб јакрепи.