Дело

ч к к л њ !•; 0 доћ ће време гранитних времена, 1’адостн дивних, узвпшепнх јада! 0 ускрснуће и оиет Лтпна Са плавим небом лепоте н склада." 0 доћ'ће доба — оно доћи мора! Велико доба великих ми снова, 0 доћ ће доба ружа н ловора, Великнх борбн, великих духова!... А не дође ли још, — холо ћу пастп. А ти загрохћи с трга свога хордо, Уприте прстом сви на мене кљасти, Још једном ћу се насмејати гордо; Јер знам, да ће се на место ми нопет' Сањало другн, срца ’вако врућа, Да чека, чека, — као и ја, — опет Велики тренут новога сванућа!... Вељко Петрови*