Дело

16 Д Е Л 0 слати пријатељима. Што се тиче саме ствари, о њој ћемо, у своје вријеме, јасно говорити, као што смо обикли.“ Срби бирачи у Дубровнику и у Боки Которској нијесу* могли разумјети тај ненадни преокрет главног одбора у Задру. Није било довољно времена за објашњавање. Избори су били шест дана послије горње одлуке и поруке. Неколико Срба у Дубровнику и у Боки Которској гласовало је за автономашког кандидата. Продро је автономашки кандидат Лапена. Изабран је са четпри гласа већине. Да оно неколико Срба ннје за њ гласовало, био би пропао, као и 1885. године. Хрватска странка није се томе надала. Мислпла је, да ће сви Срби послушати задарску поруку. Ради тога није било изборних марифетлука. Изборне комисије у Задру, у Спљету, у Дубровнику и у Котору биле су у хрватским рукама. У Котору. и у Дубровнику комисије нијесу одбиле ниједан глас. У Спљету одбијено их је нетнаест. У Задру одбијен је само један глас. Кад је главна комисија у Задру, на вечер избора, по брзојавним вијестима, збројила гласове, — снебила се. Моралајеипак прогласити послаником автономашког кандидата. II то је бно пошљедњи автономашги носланик Приморја у посланичком дому царевинског вијећа у Бечу. Кад се овај избор успореди са изборима од год. 1885., најбоље се види, какав је притисак био о тим изборима. Године 1888. проднре автономашки кандидат против хрватског са малом, незнатном помоћи Срба. Трп године прије тога није могао продријети, и ако су сви Срби на Приморју за њ гласовали. Ипак, овп избори нијесу имали нарочите важности за Србе на Приморју. *Почела је једпно пуцати веза, која је спајала Србе п автономаше још од буковичких избора 1879. год. Автономашкп орган 1Ја1та1а замјерио је српском одбору за његову одлуку о пасивности. С друге стране хрватски Народни Лист корпо је Србе, што су потпомогли, да продре автономашки кандидат. Српски Лист у 16. броју 1888. год. одговорио је па обје замјерке: „Избора овакога није било до сад. То се види и по данашњем расположењу духова. Завладао је неки мамурлук; зловољни су пебједитељи и побјеђени, а обратно, вјерујући њиховпјем органима, задово.љни су п једни и другп. „Одлука срнскога клуба пмала је пзвјесно огромни утисак на ово расположење. Мн смо, тек из далека, навпјестнли уз-