Дело

17 ДВЛДЕГЕТ ГОДИПА НОЛИТИЧКЕ НОРБЕ ПА ПРИМОРЈУ роке ове одлуке. Ми смо, наравно, уважилп те узроке, н ак<> их иијесмо све на јавпост изнијели Мн нијесмо пријател.и наснвности. Извјесно нијесмо ми нп претјерапн опорт.унистп то нам сво.јство пе прнзнају пп прпјатељи, пи противницп. 1\'ад смо дакле казалп, да се на избор нде п не нде по прилпкама, да све зависи од прилика, ми смо хтјелн казатп, да су само велпке н иеобичне прилике могле нрпволетп српски клуб на познату одлуку. „Пма талијанска нозната ријеч: радимо за садашњост и иазпмо мудро па будућност. По овој наметној рпјечи владао се срнски клуб и — није урадио нпшта тј. позвао је своје прпјатељ<‘ па нерад о изборима. Јер у нолптпци н кад се не радп ништа, ипак се нешто ради, а да је то баш тако било, показује нам данашње политичко расположење, које истиче значај српске странке. Данас би ми могли бнти најзадовољнпји, кад бн хтјеле бнтн задовољне двије остале странке, хрватска н автономна, као што приказују. Али, гледајућп некидашње мегданџије, ми видимо, како им се једно око смпје, а друго- плаче. Па још и на нас попријеко погледају. Баш без икакве нотребе тару се онп о пас, о српски клуб и о српске бираче. „Тако Ва1ша1а, наш друг старији, по годипама, учинно је овај пут двије грдне погрјешке. Прва је велнка погрјешка автономног органа, што је он стао ударатп на српски клуб прпје него ли је клуб створио своју одлуку, да п пе говорпмо о начину нападаја, јер је Оа1та1а, баш несташно, ириписнвао личне телхње нашијем људпма, који су увпјек, а овај пут највише, показали, да знаду ради стварп жртвовати своје најираведнпје личне тежње, своја лична чуства. Тако исто не може се назвати политичком мудростп држање 1>а1ша1* п<>слије избора н послије побједе своје, задобнвене са срискпјем гласовима. Али 1)а1та1а ннје нпкада пазпо иа потребе српск« страике, коју је он често звао сво.јом савезницом. Његовом држ.лку ми смо се павнкли, па данас не бн било лнјепо, кад би се мјелп одр.јешнто иротнвптп и непријатељски положај заузпмати. Да још боље кажемо, мп за дуго ннјесмо знали једап за другога, илнти још бнстрпје, како ће нас Оа1т а!а лакше разу.м<“тп. мп смо се на дуГо игнорирали, те с тога пе би лијепо бнло, кад бп се данас преппралп. „Ево нас п иа српски.јем гласовпма, којпјема 1)а1та1а Дело књ. 41