Дело

ДВАДЕСЕТ година политнчке борбе на прпморју 31 српско било хрватско, лучн од талијанштпне и кад се поставља на ноге хрватске. Нама се међутим чини, да су Далматинпи (како се и сад још назпвљу у многим круговима) и донекле д\ хом, а по готово извањским формама такви да нм се свагдје п у свачем види значај италски; кад би код нас Хрвата у истом размјеру владао уплпв мађарс-кн, то бн онда ми Хрватп у најмилнјим нашим разговорима непрестано гов »рилн мађарскп. те би се у нашем обитељском животу служилд језиком мађарскпм, као што се Далматинцп служе језпком талијанском: наши би градовп имали лнце мађарско. као што град^вн далматински имају лице талијанско. „У нас Хрвата је одрпрастарих времена уставнн дух владао, те се је тисућу обитељи наших. што впшега. шт- шгкега племства, вазда борило под именом хрватским п у пме краљевине Хрватске ,-а опстанак народнп; п то је трајало непрекиди кроз вијекове и вијекове. те макар да је дао хрватски био забрањен п уништен. преостали дно, још као подртина п разломак, бранио је одважно неодвиеност народну. пак је и сачув ■» Хрватску краљевину до дан данас. створио јој законом >гц диељени положај државно-правни, тако јасан. тако :.к н тачврст да се могу около њега хрвати, на њега насртатп колик » хоће, а да ппак не могу сругаити бедеме. којн нас штпте. Тблагодети Дадматинци немају; њпхов народни н државн;: вот. прекннут толико пута, стењући под туђим уплпвпма. кк сада се не може дочепати до онаковнх инсгптуција, ка шт пх има Хрватска. „Мп се не мијешамо међутим у далматинске госдове: р дујемо се из свега срца. да дође до елоге и љубави п '■ раздпјељене још браће, желимо нскрено, да се поднгне ет н матерпјално п морално; ми не разумпјемо унутрашње : шаје далматинске. жнвот тамошњи. нн ееоекн ни градскл. ну толпко можемо знати. да Дадмацпја, као прнм рска :к.ч:рајина. само тежи на мор- г воља за море. те ће по том евк гк н јачи факторп с Дадмацијом поетупитн онако, к .ко т ■ :.х: јева положај цјелокупне монархпје: други је пут а Хрг.л а други за Далмацпју.“ • Ппак, ниједан дист н страни нпје тако тачво { ук . ■ српско-хрватско питање. као познатн бечкн Гаг.а кле к: . т. 0:1 је тачно биљежно све впјестн о српско-хрвагскг.м прегов р ■ на Прнморју. Најпосле је том питању намијенио у бр. 4к. пгт