Дело

32 Д Е Л 0 1888 нарочити чланак. РагЈатепШг одобравао је слогу. Хвалио је Хрвате, који су потакли то пнтање. Бранио је и Србе,. уважавајући њпховостановиште. 0 том становишту Срба писао је: „Словенска племена у опште толико ће признати, да се иоравнање не може створити заједницом, која се може отказати, и да поравнање без садржине нема цијене, јер зависи од добре воље појединих људи, а није нродрло у масу народа. Ако Срби са овога, рецимо општег словенског становишта, одобравају предлог поравнања, али не пристају на углављивање у писменом облику, словенски народ морао би одобрити ово држање Срба. Шта би вриједнло, кад би се углавио писменн уговор о заједиичком раду у будућности, а када би Хрвати и даље бнли оруђе против словенских светиња Срба? Облик уговора не би могао везати Хрвате, кад би по сриједи били познати пнтереси запада, којп су противни историјском и културном својству Срба. Искуство је научило Србе, да се не може постићи народна срећа са формалном слогом о некпм јавнпм питањима, него да се може дјелом задовољство унијети на обадвпје стране, кад се утврди садржина ове заједнице, која има обухватити сва у опште јавна пнтања, припадала она једном илн другом уговарачу, кад се уклоне све препрпјеке. Шта би вриједила формална слога и автономија Далмације, кад би ХрваДп н Срби стали једни против других на осталим, врло важним, пољима? То не би била права заједница. За то био би довољан договор од случаја до случаја. „Ово су разлози, који су водили србе при оцјенн хрватског предлога за норавнање. Срби желе сложно радити са Хрватима, и баш за то, што они желе озбиљни договор, који се не може утиснути у мртва слова, онн истичу захтјев, да Хрватп упуте поравпање, уклањајућп све препрнјеке, што су до сада бпле нзмеђу двају словенскнјех племена. Ако се уклоне уврједе, којима су Срби до сада билн пзложенн, бпће првп почетак будуће слоге и заједнпце. Да упнтамо најпрпје, у чему су бпле досадашње размирнце између тих нлемена еловенскпх народаУ Срби морали су одбијатп нанадаје на словенске светиње п за то су, да одбранд буде јача, одлучио устајали нротив нолитпчких тежња Хрвата. Ако су Хрвати разумјели, да се овај српски отпор може уклонптп норавнањем, п ако су пмалн рашта пружптп руку Србнма, тнм су нзвршилп један дпо натрнотске дужностп. Сада нм остаје, да виде и други дпо ове