Дело
ДВАДЕСЕТ Г0Д1ША ПОЛИТИЧКЕ БОРВЕ НА Г1РИМОРЈУ 33 патрнотске задаће ио жељп Срба и да уклоне све, што је нагнало Србе на отпор иротив Хрвата. Могло бн се доказати, да Хрватима не може бити тешко пспупитп овај захтјев Срба... „Поступак Срба" — завршава Раг1атеп1аг — „утнре нут озбиљној слози, а ако је Хрватнма запста до споразума, као што се може мислити, јер су онн, као већипа, понудили поравнаље, тад ће наступити дан мпра у Далмацији, којп ће моћи послужнти првим доказом словенске заједнице на основи кирило - методијевских предања, какве, па жалост, још нигдје нема.“ 0 расправљању слоге Срба са Хрватнма на Приморју н у другим земљама, Српски Глас водиојеколо. Није пропустпо ниједне прилике, а да не проговори о томе. Разрачупавао се понајвише са Народним Листоми саНародом, којпјетада излазио у Спљету, као други орган хрватске пародне страпке. У чланку За слогу, у 40. броју 1888. год., Српски Глас рекао је: „Два хрватска листа стала су расправљатп питање, које нас толико занима. Народ је у бр. 70. донно чланак Хрвати и Срби у Далмацнји, а Народни Лист штампао је неколико чланака под насловом Далмациј-а и њезнна будућност, који су такођер истом предмету намијењенн. „Обадва хрватска листа истичу нам здружење са Хрватском. Нар. Лист приказује пам здружењ^. као пптаље „скроз практичне вриједности, праве народне и материјалне корнстиЛ По њему здружење, да буде се одмах остварило у почетку нашег уставног живота, донијело би нам многа добра, а донпјеће пам их извјесно, кад се год изведе, јер у том случају, „не само да би Далмација усљед тога обезбнједила евоје старе правице, него би могла тад, уз своју проширену автономију, улагатн н своје силе у много кориспији и успјешнијп рад, на културну п материјалну добробит свога народа. А Народ изнно је за нас овај свој закључак: „Нек се свак крсти, како је коме лраго — нек свак зове језик свој и себе онако, како му се свнђа али у државном погледу будимо ХрватиЛ „Обадва хрватска листа могу знати, колико смо мп увијек били тупп за њихова разлагања о удружењу п колнко смо били противни наметању нолптичког Хрватства на пас Србе. Као што се никада нпјесмо уздалн у никакве „старе правпце“, него у новину, моју сами морамо као народ израдити, или баДело, књ. 42. 3