Дело

X Р 0 II II К А 423 онда, ако се остане у кућп, може се и опет десити оно што се је деснло. На последице тога... Жан налазн да треба бежати. Али, само Јулија треба да оде: кад би обоје отишли зпало бн се у чему је ствар: то бн изишло у иовпнама, н гроф то не би могао да преживи. Јулија, у апсолугно безизлазном положају: „Не могу да отпутујем! Не могу да остапем! Помозите ми!“ У њеној је души толико наређења и заповестп за снасавање, искључнвих, неупотребљнвих н несмишљених, толпко умора, гриже, страха, крајње нерешљпвостн, љубави и мржње, живостп и мртвила! Све је то тако испреплетано, проннкнуто једно у друго; тако сваког часа једно душевно стање преовлада нли и замени њему супротно, да и нокрај свега тога, што је њен дух пун плапова за спасавање п пун путоказа којим путем треба поћи, нпак је он баш због тога, празан н 1аћи1а гава. Све сад она прима, и у најпривидннјој мислн за спасаввње она виДи јаке разлоге, чега се дохватн држи да је спасоносно. „Идите н обуците се; снабдите се новцем за нут и вратите се овамо!“ Првп зраци сунчеви обасјали су врхове дрвећа у парку. Мало доцније упаде један зрак и у кујну. У путничком оделу и с малим кавезом у руцп иокривенпм једном марамом, уђе Јулија: „Сад сам готова!... Али, Жане, чуј ме! Нођи са мном, јер сад нмам новаца.“ — „Довољно?“ — „Довољно за почетак!“ — „Поћи ћу с вама! Али одмах, да не буде доцкан...“ У малом је кавезу био један чиз кога је Јулија јако волела: хтела .је, из целе куће, само то да понесе: „то је једино живо бнће које ме воли...“ Жан неће нншта да се понесе, јер нх по томе могу ухватити. Дохвати чиза и одсече му главу кујнским но жем. Крв невине а вољене животнњнце доведе их н до последњег сукоба. После стишаног сукоба њено стање, развнја се у стање раздешености, растрзаностп, бриге и немнра, пусте н језовите усамљености, тражења изласка из душевног лавирипта у који је запала, хватања за свакн савет н разлог, слепе послушностн, духовне обамрлости, заборава, неке врсте пијапства од умора, полу-заспале свести, која је још само толико радљива што слуша п несвесно пспуњава заповести, усредсређености само на једну нејасну мисао: не битн овде. Она внше нема шта да слуша: нн срце, нн разум, на ни савест, — све је то утрнуло, умртвпло се, изгубнло сваку активност. Уморна, слабим и неснгурнпм гласом Јулнја даје нзраза томе стању