Дело

424 Д Е Л 0 речима: „Ја ништа незнам; ни на шта не мислим. Ни на шта! Ни на шта!.У једном тренутку праскозорија у духу потражи и опет излаза из овог стања, затражи му ма какав свршетак. Жан, који се наглим корацима вратио лакеју, одлучно одговори да он не зна излаза. — Сви су излази затворени... На столу је био Жанов бријач. Јулија га дохвати. Сада треба само Жан да заповеди... И два пута грозно зазвони звоно из грофове собе, а његов звук стравом испуни собу. Жан који се потпуно био вратио лакеју, скиде црни капут и навуче ливреју: „Гроф је кодвкуће!“ Тражи да му се донесу кроз по сата чизме и доручак. „Јулија. Дакле за по сата! 0, тако сам уморна; ништа не могу, ни да се покајем, ни да побегнем, ни да останем, ни да живим, ни да умрем! Помозите ми сад! Заповедите ми и ја ћу, као пас, послушати! Учините ми и последњу услугу, спасите ми част, спасите ми име! Ви знате, шта би требало да оћу, али не могу. Ако то оћете, заповедите и ја ћу извршити!“... Јулија череа заповести. Њено стање, раније описано, прелази сад и у последњу фазу. Њен је дух готово успаван; пред очима јој је простор пун дима и магле; Жан јој личи на какву гвоздену пећ која личи на човека у црно одевеног с цилиндером на глави, с очима које се светле каоугљен... Сунце у многобројним сноновима зрачним продре у кујну и озари Жана... То је продрло и у Јулијину свест: поче да трља руке као да се на ватри греје: „тако је топло и лепо... па тако исто јасно... и мкрно!“ Два пута звонце зазвони још јаче из грофове собе... „Жан. Страшно је! Али другога излаза нема!... Идите!... — Јулија. (сигурним кораком излази на врата) с уздигнутим бријачем који је готов за посао... Кецшезса! т расе! Бранко Дазаревић. КЊИЖЕВНА ХРОНИКА Српска Књижевна Задруга. Главни Одбор Српске Књижевне Задруге (целокупна Управа и Надзорни Одбор) имао је у овој години три састанка: 15. јануара, 3. фебруара и 5. марта. На њима је, осем другпх стварн одлучено да благајник, X. Лилер, иде у Загреб и тамо дефинитнвно сврши обрачун н са шпедитером Голобочником и