Дело

430 Д Е Л 0 бесом.1 — Ми не мислимо да је данас у Босни вера један од оних Фактора, на коме би требало заснивати ма какав рад, а најмање нацнонални. Напротив, ми држимо да се прави народни рад мора почети на сасвим другим основама, на једноме сигурнијем, гаирем и савременнјем становишту, на коме ће се лако наћи заједно угњетенп пз све три тамошње вере. Али при том нипошто не сме да се изгуби из вида зеачај, који данас у Босни има католицизам са свима својим органима и туђипским тежњама. Оно што се данас у Боснн назива католицизам не носи на себи, а још мање у себи, ни једну одлику не само Христовога учења него апсолутно ни једне религије. То је иск.нучиво католички клерикализам, који је се ставио у службу власничких интереса бечких госнодара. Изгубивши свако религиозно обележје ова.ј клерикализам је, у служби Беча а преко Загреба, узео у Босни толикога маха, да прети уништењем и оно мало здравога жпвота што је у овој земљи преостало. Овај католички клерикализам представља данас у Босни, благодарећи Фаворизирању и свестрапој помоћи од бечке Земаљске Владе, једну социјално политичку силу или, боље рећи, једно социјално-политичко зло, ко.је заједно са владом има један крупан циљ: коначно упропашћавање целога .једног народа. То је збиља једна сила, са којом се мора рачунати, то је један од најважнијих и најсигурнијих органа бечке владе у окупираним земљама. Њен значај и њен рад подухватио се да изнесе широј јавности Хорђе Настић у важној књижици: Језуите у Босни. Поделивши босанске католике (којих има на 335.124) на домаће (око 263.000) и оне које су у Босну импортирани, писац овако представља данашње стање босанских домаћих католика: „И они су гладни као и цео босански народ. И њих тишти трећина, до просјачког их штана гони десетина; и њих даве шумске глобе, и њих су спутале набране, и њихови су торови и кланице празни, и њима се срце стеже, кад опазе како их у властитој кући запостављају, и њима је догорело до ноката... Али су они доброћудна нацпја, покорна раја, верује да им влада католичког ћесара добро жели, верују у „онај4, свет, у лажи својих свештеника и у светост набискупа Штадлера. 1 Ћутање хришКанске, српске Босне за време нашег првог устанка, и поред покушаја српскпх устаника из Шумадије да и „Босанце" ставе у покрет, поред других узрока има за најважнији тај, што су Срои у Боснп прнпадали трима разним религијама. Кад је један део православних почео мислптп на устанак, наишао је на отнор не само Срба муслимана него п Срба — католика. Католички поповп саветовали су и нарећнвали своме стаду, да •се чува сваке буне п свакога мешања са бунтовницима.