Дело

У С К Р с оаједно ми смо на погребу бнли, Иогребна песма — смех је био звонки, Весела пратња: пролеће н наде, Поклич љубавни срдачни и громки. Весело тада саранисмо тугу, Сумњу са њоме и све боле наше. Са гроба тога на веселу даћу На пир љубавни — будућност нас зваше... Ах, видиш сада где се гробље буди, Видиш ли сени где из гроба ннчу, Чујеш ли како смех се језив ори?... „Ускрс је!... Ускрс!..мртвим гласом вичу... Ив. М. МилиЂевић