Дело

6 Д Е л 0 Спрам сапутника мојих... Ови људи, Као мртваца гомила, у зону Жељене cpehe прате ме. II груди Надимају се, траже ноћне студи, Свежине. Јурнух напоље, пун јада. Варница маса из локомотиве Пролеће. Чађ и дии на лице пада, Као на душу. У даљине сиве Губе се мисли без наде и склада; А мртве наде неће да оживе, Ко ни век златан пропале Ниниве. бима Пандурови<*