Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА НОЈШТИЧКЕ KOPBS НА ИРИМОЈМУ 9 Такав распуст многе је изненадио.Ј Изненадила их је још више владина одредба, да се избори сврше што прије. Избори на Приморју одређенн су за половину марта 1891. Пастала је трка но Прнморју. Дотадашњн посланицн, но већ утврђеном правплу, нијесу ишлп међу своје бпраче, да им даду рачуна <• свом — нераду.. Послали су своје кортеше, ?да раде за њих. На хрватске кандидате сама влада била је најбољн кортеш. Ирпморскн Срби нијесу се могли надати ни у кога, до усе и у своје кљусе. Могло је ииак доћн до изборног уговора са автономашима, као н год. 1885. Срби су ипак морали бити на биљези и спрематн се за пзборе. Радн тога је Срнски Глас, већ у 4. бр. 1891. год., одмах но раснусту посланичког дома и чпм су уреченн нови нзбори, ироговорио своју прву, општу ријеч: „Не мислимо нретјецати оне, који у ово доба, нред изборима, имају првн проговарати, То су људи, који су у Бечу, ua царевинском вијећу, заступали Далмацију п њихове органе. Нас и нашу странку није заступао нико. Судиће им најпрпје њихови бирачн, а и ми ћемо, по дужности, своје мнијење казати. Нећемо прегонити, од никога нећемо тражпти, што је иемогућно, незаконито или неправо, него ћемо судити по правици и по истинп. У томе, по нужди нашега положаја, очекујући с другијех страна и од другијех органа изјаве, какве се већ чују свуда у Аустрији, гдје политички рад није обмана, а парламентаризам шала, ми ћемо изразити једну жељу, илп управ један поштени и законитн захтјев. Ми желимо, да се на овијем изборима не понове саблазни године 1885. „Пзражавајућу ову жељу, ми држимо, да говорнмо из душе свијех поштенијех бирача у Далмацији, сваке странке и сваког политичког мишљења. Јер се људи у борби лако занесу, лако послушају глас своје страсти, или туђе пријеваре, али послије битке, кад се разаберу, осуђиваће и жалиће немиле пошљедице, ако поштено осјећају, ако им је стало до добра ове земл>е н свога народа. „Нећемо говоритн о пошљедњијем изборима за царевннско внјеће. Било би сувншно, јер су нам свима у паметн. Достаје о томе говорено и у посланичком дому, у очи распуста. — 11>емачки заступници говорили су овом приликом, да они ue одобравају н не могу одобритн далматинске нзборе, ради себе н ради свога ннтереса. Примјери су приљепчиви. Оии бн сматралп