Дело

10 Д Е Л 0 својом несрећом, кад би се на изборима њиховијем догађало, што може да се догоди у Далмацији. Овако су говорили њемачки подитпчарп и овако су писали њемачки органи у Аустрији. Далмацију сматрају земљом окуженом, у политичком погледу. Ми ваљда љубимо свој народ, као и Нијемци. Ми ваљда желимо напредак своје земље, као и Нијемци. Ако они не могу жељети, да се далматински изборни обичаји пренесу у њихове земље, не смијемо ни ми жељети, да се код нас понове. „Ужасне су пошљедице неискрене и пријеварне и у опће политичке борбе. Оне остављају за собом трагове неморалности, какве би оставила свака друга неморална дјела, кад не би било закона и њиховијех вршилаца, који стају на нут злу, кривце казне и тако дају задовољство увријеђеном народном чуству Видјели смо. Оно што се догађало на изборима политичкнјем 1885., наставило се послије на оићинскијем, и то међу бирачима једне исте странке. Политички једномишљеници прогонили су се онако, како се не би прогонили искрени и витешки противници. Гдје пак стоје противници, једни према другијем, ту се већ средства не изабирају, као да је све допуштено. „Коме све то може користити и помоћи? Некоме може, али не народу. Не може ни влади. Влада не може жељети и хтјети, да мјесто закона одлучује сила и самовоља. Јер би се на тај начин поткопао њезин темељ. И влада има евоју дужност, своју одговорност. Влада ја дужна пазити, да се закон поштује и извршује, да се овом и сваком приликом слободно изрази народна воља. Не тражимо милости, него правице и законитости. У то име и њој желимо, да се више не говори о далматинскијем изборима, да се више не пише у свјетској штампи о наступајућијем изборима, као што се говорило и писало о изборима године 1885.“ У броју за тим, пишући понова и изборима, Срп. Глас норучио је српским бирачима на Приморју: „Није посао нп одвећ тежак. Сваки бирач положи свој пас и ствар је свршена. То је наше право. А у праву је и дужност, не дужност према никаквој сили, јер кад би то било, изборно право не би се тако звало, нити би закони штитили слободу избора, нити би најпосле било избора, него је то дужност према народу, дужност црема себи и свом образу. И тако, кад смо положили свој глас, по својој вољи н свом увјерењу,