Дело

ДВЛДЕСЕТ ГОДННА ПОЛИТНЧКЕ БОРБЕ HA ПРНМОГЈУ 17 тужбе основане п да не потјечу само од неколпко усијаннјех глава. „Пма сваки наш крај својијех особптијех потреба. Пма их горња Цалмација; има их Дубровник; пма их Бока. 1»аш Бока тешко пролазп, судећи по нзвештајпма, који су кроз наш лист избпли, па и по онијем, којн у јавност не нродпру. Али браћа смо барем у невољн. Потребе се наше не нскључују, него се спајају. Кад се ми жалимо амо горе, доље се у Дубровнику п Боки неће нјеватн. Нијесмо нн мн хладнокрвнп према тужбама из доњнх крајева, баш да су на.м сто нута даљи. А кадје опет све то тако, доскочићемо опћијем нашијем невољама, поступајући на изборима, како нам име доносп, како нам образ пред свијетом захтијева. Или барем доказаћемо на гласовању, да се не вајкамо нарицањима, понут баба.“ Пзбори су свршили онако, као и гОд. 1885. Пзборне комиспје, које су свугдје биле у хрватскнм рукама, одбпјале су незаконито многе српске и автономашке гласове. Српскп кандпдати пропалн су у сеоским срезовнма сјеверне Далмације п у срезу јужннх градова. Била је мала разлика само у томе, што је за посланика великих порезника изабран Дубровчанин конте Бонда. За њега су гласовали Срби и автономаши. У Бокн Которској бпо је, као обично великп дар-мар у очн избора. Пзборници сеоских онштина имали су внше кандпдата, него што их је требало за цело Приморје. Нигдје ннје ситнп, локалнн патрнотизам тако јак, као у Боки Которској. Свака општпна у Боки Которској — а има пх нуна врећа, баш за то, да влада може лакше радити шта хоће — жели да пма свог човјека за посланнка. Не гледа се ни на приморске материјалне н моралне пнтересе, ни на опште српске моралне нотребе. Све је то сноредно. Сноредно је, да ли је кандидат способан за тешко и као за Србина у велике шкаљиво иосланпчко мјесто. Главноје, послије локалних патриотизама, да буде Бокељ. Нико и не ппта, да ли је кандидат у стању, да одговори својим тешки.м дужностима и да ли је ичим доказао своју спрему. Тако је бнло и годнне 1891. у Боки Которској. На изборима пронао је стари посланнк Војновпћ. Изабран је младп Србнн, до онда непознат у Српству. Нада се нолагала у њ, да ће барем по каткада подпгнути свој глас на одбрану Срнства. Нада је била узалудна. Драшков Рабош нашалпо се једном са неспособним хрватским посланнком велпких порезннка од Дело, књ. 43. О