Дело

18 Д Е Л 0 год. 188б. да је у посланичком дому у Бечу држао дугачке говоре — у себи. Српски посланнци из Боке Которске, послије Љубише, никада не ироговорише ништа ни у себи, а камо лп да се чуо њихов српскп глас у многим, по цијело Српство, врло тешким приликама. Српство ^приморско по ново није имало никога у Бечу. Бјелановић је по свом положају и труду заслуживао да иде у Беч, пропао је на изборима у обим срезовима сјеверне Далмације, гдје се кандидовао. Да је у Боки Которској било мање локалног патриотизма, па до је ту биран и год. 1885. и год. 1891. Бјелановић, Српство на Приморју било би сада на чврстим ногама, или барем на много јачим. Бјелановић је умро, а да није видио Беча, као посланпк, премда је то желио и заслужио. Приморско Српство није хтјело, да њега шаље у Беч, па да у Бечу говором брани Приморје, а до потребе и цијело Српство, као што га је у Задру бранио пером. Бјелановић је ипак добио заслужену награду. Кад је умро, имао је на спроводу много вијенаца, а на столу гомилу брзојава, које послаше и пријатељн и непријатељи његови... Вијенцима и брзојавима хтјеле су се на мртвом тјелу покрити ране, које су задаване живом човјеку. П о тим вијенцима, и о тим брзојавпма, и о тнм ранама биће говора опширније — кад дође на ред то у овим успоменама. Наши листови, послије избора, били су пуни извештаја са изборних мегдана. П овога пута изборни марифетлуци славили су велику славу. II овога пута син није познавао оца, а отац сина, пријатељ пријатеља, ако су били српске или автономашке странке. II овога пута владини чиновници, а међу њима многи Нијемци и Мађари, били су најбољи кортеши хрватским кандидатима. II о овим изборима уиливни државни чиновници пријетили су бирачима. Све је било, као и године 1885., као нигдје на свијету. Гласовалн су живи за мртве. Гласовао је онај, који није био бирач, за бирача, који није могао или није хтио да дође. Болесници су се у колима вукли, само да слава буде већа. Католички хрватски попови и фратри имали су пуне руке посла. У изборним комисијама био је скоро свугдје по један католички хрватски поп или фратар. Требао је да буде мирођија у свакој чорби. Хрватске изборне комисије примале су гласове и од људи, који нијесу имали право да гласују, само ако је тај глас био намнјењен хрватским кандидатима.