Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНЛ ПОЛИТИЧКЕ Г.ОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 19 Полнтички чнновницп јуршш су но градовима и селима. Обећавалн су брда и долнне онима, који he гласоватп за владине, хрватске, кандидате. Послије изборног крешева, Срнски Глас донно је у 12. броју члапак Н е с т н д н с е! у коме са огорчењем каже и ово: „На мјесец дана пред изборе, ирије састанка сриске странке у Задру, кад се још говорило о могућности компромиса са хрватском странком, писао је загребачки Србобран између осталога и ово: „Ако је истина — док из Српског Гласа, по његовом писању, не дознајемо ништа —, да је до комнромиса нзмеђу Срба и Хрвата у Далмацији дошло, ми му нијесмо протнвни, ако су у њему у обзир узети не само одношајн нзмеђу Срба и Хрвата у Далмацији, већ и у Троједници; ако је он утаначен са довољном гаранцијом, да ће Хрвати братскп суеретати своју браћу Србе свуда и у свакој граници, да ће поштоватп име српско и језик српски, да ће бранити интересе народа српскога, као што бране своје, да ће својски изилазити на сусрет свијем жељама народа српскога, да ће књигом и новином исправити све оне грјешке, које су узрок садашњој српско-хрватској неслози. Само такав компромис има смисла и успјеха по Србе и Хрвате, а не компромис само за изборе, не комромис само да у Далмацији не продре ниједан автономаш, већ слога, каква треба да је између праве браће, да се затворн једном онај кобни понор братске неслоге, који је многа добра прогутао, а из њега изникла сама невоља и јад.“ „Ове су исте мисли владале на нашем састанку, без наговора Србобранова. Јер српскн загребачкн лист забрањен је код нас и с тога се у Далмацији не чита. — Године 1888., за накнаднијех избора великог пореза, ми смо највећу сусретљивост показали, устежући се од избора и остављајући хрватској странци, да бира кога хоће. Чим нам се одвратнло? Грдњама у њезином органу. Кад је послпје хрватска странка нудила споразум, у ствари неки писмепи уговор, са дотичније.м обвезама, а српској странци за накнаду једну столнцу заступничку у Бечу, мп смо одговорили, да нам до столице пнје стало. него да ншчекивамо дјела и помирљиво држање хрватске штампе. Чим нам је опет одвраћено? Народнн Лист вријеђао је српски народ у самом часу преговора. „Једна нас је мисао увијек воднла: ако смо ми Срби н и Хрвати браћа, или најблнжн рођаци, нека Хрватн утру пут 2^