Дело

ДВЛДЕСЕТ ГОДННА ПОЛПТИЧКЕ НОРНЕ НА ПРНМОРЈУ 21 не отимље за застунннчке столице. То смо дјелом иотврдилп п овај иут. Јер да нам је до столице било, могли смо их свакако иоузданнје дијелити са хрватском странком. Алн пзборп су једна велика дужност и велика одговорност. На пзборима куша се снага сваке странке, њезино устројство, њезина морална врнједност. С тога и о нзборима треба радити озбнљно, као и о сваком другом народном послу. „Опет ћемо бити праведни и строги ирема себи самијем. Прпзнаћемо, да су се и овај нут откриле неке наше мане, да страначки строј није се свуда једнако окретао. Видјеле су се неке слабости, неке оскудице и тамо и амо. Али овп нзбори затекли су нас изненада и неспремне. Ми немамо ни моћнпјех помоћника, нн фондова за изборе. Уздамо се само у се, у боље наше људе. Хтјело се много дана и неколико недјеља, док смо ее одлучили. Па шта смо одлучили најприје? Одлучнли смо, да нам се треба састати и да нешто треба одлучити. „Дошло је једном и до жељеног састанка и до коначне одлуке. Договорили смо се и сложили. Склопилн смо најпослије изборни компромис са автономном странком. Ето велике одлуке, која је јављена и оглашена, кад су већ била заиочела прва изборна дјела. Вапочео рат, а ми тек мобилизирамо п издајемо налоге за кретање војске. Али кренули смо сложно. Пошли смо, куд смо рекли, и како смо задали ријеч. На крају ми смо били најзадовољнији, јер смо били задовољни самн собом и постигнутијем успјехом. оаиста, тако није задовољна она странка, која је највише столица задобила. Јер она је на рачуну почела губити, дочим ми добивамо. Она назадује, а ми напредујемо. Она троши старе стечевине, а ми стварамо квас оа нове добитке. „То се најбоље види по држању новнна хрнатске странке. Кад једна странка, послије тобожње побједе, грди и псује, кад опада и денунцира, кад јари у страсти и своју свету вјеру употребљава за заступничке мандате, то су докази несумњпвн, да та странка пропада! Ми тако нијесмо поступали ни прије пзбора, не можемо ни сад, иослије избора, кад се хрватска странка хвали сјајннјем побједама. Ми се не љутимо, не гриземо се. Позвали смо све пријатеље на ноге, а сад, по свршеном послу, било па и прошло. Јер ми смо нешто постиглп, а још се бољему можемо надатп. „Приговара нам се с хрватске стране, што се нпјесмо сло-