Дело

22 Д Е Л 0 жилн с браћом Хрватима, као што смо се сложили с автономном странком. Та, код њих могли смо нешто добити. Али овај пошљедњи приговор служи на нашу одбрану. Доказ је то најбољи, да ми по пробитку не стварамо одлука, ни личном. ни страначком. С хрватском странком нијесмо се могли сложити, јер се опозиција са владајућом странком нигдје не слаже. Слажу се свуда опозиције на изборима; опозиције, и ако се у неким питањима разилазе, склаиају и друге замашније компромисе, него ли је био овај наш, чисто компромис изборни, без икаквијех другијех обвеза. Браћа смо, дакако, ми Срби и Хрвати! То је стара пјесма. Али баш, као браћа, не можемо часовитијех погодаба склапати, не можемо се данас мирити, ако унапријед нијесмо утрли пут слози, и ако данас на миру не утврдимо начин, како се опет сутра нећемо свађати „Баш овај приговор, што се са Хрватима нијесмо сложилп, јасно свједочи, како хрватска странка ситно мисли о нашем народном питању и неозбиљно поступа. Јер избори су пред другијем нашијем задаћама најситнија ствар. Али што је нама ситно, њој је крупно. Или су њој избори све на свијету, или она не мисли искрено, нудећи нам изборни компромис у пошљедњем часу. Још се чуо други приговор, а могло би се сматрати уврједом, да нам хрватска странка не чнни част већијем и крвавијем уврједама. Каже нам орган ове странке, да се најпослије нема с ким договарати, ни сложити. Јер. тобоже, у самој српској странци нема слоге и јединства. „Али ови су избори нешто друго доказали. Доказалн су, да се ми знамо договорати и сложити, и сложно до краја издржати. Било је и код нас нес.угласица, трзања, раздвајања. А кад је то било? Тоје било за она два покушаја слоге са хрватском странком! Зашто је тако било? Зар од мржње према Хрватима? Никако и нипошто! Сви они наши људи, који се рачунају у најпретјераније, исказивали су своју готовост на слогу. Нијесу таки били само на бесједи, него и на дјелу. Та, они су, некад једни, некад други, како кад и како гдје, све они најпретјеранији, радили и пером и бесједом, на разннјем договорима, баш за ту сретну слогу. Ми увијек најпретјеранијн, писали смо чланке у том духу и говорили озбиљно о слози са озбиљнијим лицима. Али држање хрватске странке, особнто нзазивање хрватскијех новина, увијек је разбијало покушаје. По СТРУЈИ У хрватској штампи, могло се видјети да некијем љу-