Дело

306 Д Е Л 0 „На томе весељу видјелн смо се и боље познали. У овом познанству схватили смо боље потребе и невоље наше. Сад ћемо им вјештије и одлучније доскакивати. На рад охрабрила нас.је ова и овака српска свечаност. Ми ћемо Срби сви н свуда од сада већијем маром и настојањем радити за опћу нашу културу, за нашу душевну заједницу.“ Гундулићева прослава у Дубровнику дала је материјала свим српскпм и хрватским еовинама на Прпморју и у Загребу да о томе пишу за неколико мјесеци. У чланцима бнло је говора о Српству и Хрватству Дубровника, о хрватском државном праву, о дубровачкој књижевности, за коју су Срби говорили да је српска, а Хрвати хрватска. Преживала су се по стоти пут иста мутна и бистра питања. Такво писање трајало би још дуго, да се 29. декембра 1893. (10. јануара 1894.) није отворио далматински сабор. У првој сједници, која је била послије два дана, попови новог чистог хрватског клуба приказали су предлог адресе на цара за сједињење Далмацпјеса Хрватском и Славонијом. Ево те адресе у цјелини: „Свијетла Круно! Премилостиви наш Краљу! „Сабор Далматински, окупљен у Задру, дочим сматра угодном дужношћу поновити Вашем Величанству непоколебива чуства своје вјерности и оданости, не може се оглушити гласу своје савјести и заступаног народа, а да у тешком положају, у којему се земља и народ налазе, не завапи помоћ и обрану од очинског срца Вашег Величанства, свога законитога краља. првог чуваоца незатомљених ирава и древне славе хрватске краљевине. Ми преодани Вам заступници народа дубоко смо увјерени, да огромне невоље, које тиште ову земљу — гдје се од давних времена крунише славни предшасници Вашег Великанства и гдје је толи сјајно сјала зубља кршћанске просв.јете, кад је већпм дијелом Европе барбарска тмуша владала — неће никада престати, док не буде повраћена својој старини; док не постане опет жирим удом вјерне Ваше државе хрватске, којој двострани уговори, између нашега народа и Ваше прејасне куће зајамчише „права, устав, закониту неодвисност и земљишну цјелокупност.“ „Свијетла Круно! Далмација, што силом, што срамотном трговипом отргнута од хрватске заједнице, четири је пуна вијека туђинцу робовала, дворећ млетачку скупновладу н од-