Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДПНА ИОЛИТНЧКЕ БОРБЕ НА ПРИМОРЈУ 309 што по хрватском праву иде. У малом далматинском сабору једва јој допуштају кројити којекакве правилнике; али ни ови не допиру до краљеве потврде, нису ли кројени, како хоће савјетници круне, између којих нема нити једног Хрвата. Правн закони, који уређују друштвене п држављанске одношаје, ти се кроје на вијећу. гдје се и не чује глас далматинских заступника, а камо ли се обазире на особите потребе земље и народа. „Далмација не управља сама собом, како то ио хрватском праву иђе. Преплетена, спућена празним формалностима, управа Далмације не одговара старим хрватским уредбама. Сву је управу у своје руке прикупила државна власт, припуштајућ само опћинама нешто самоуправе у ситним мјесним пословима: али н тај сваки час пријети тобожњи надзор државне власти, да опћине не би коцнуле у какав закон или промашиле своју надлежност. Увлаче се уз то све више у .јавну управу људи туђинци, који земљу и народ не познају и не љубе, а са собом носе мржњу на народне тежње и задаћу да их понијемче. На челу Далмације, као што нигдје у пространој монархији, стоји војник, који је по свом сталежу невјешт грађанској управи, те не може да јој дух схвати. Поврх све управе напокон сједе људи сасвим туђи, у туђини, и неодговорни заступству народа. „Такође ни науковна струка не служи на корист истој, ни здравој народној просвјети. Припомаже се, да нам пучку школу трује школа њемачка и талијанска. У науковним књигама клаштри се све што би могло одгојити хрватску свијест и хрватско родољубље. Таљанштини држи се свеђер отворен заклон код средњих учиона, а ствара се свака мучноћа, да се младеж одврати од хрватског свеучилишта. „Влада Вашега Величанства у Далмацији донапокон светогрдно нружа руку до самог божјег олтара, да отуд изгони једну од највећих народних светиња — старинску нашу глагољицу, посвећену од својих основатеља, од римских Св. Отаца, и успјехом десет вијекова. Псту руку влада Вашега Величанства у Далмацији дише и на барјах хрватскн, који носи круну Вашег Величанства. над здруженим грбом вјерне Ваше краљевине Далмације, Хрватске и Славоније, те је симболом наше оданости хабсбурској кући и хрватској домовини. Прогањање тог барјака са стране владе Вашег Величанства у Далмацији љутом је поврједом напшх династичких и отаибеничких осјећаја. „Не можемо Вашем Величанству даље затајити, како је