Дело

310 Д Е Л 0 јадно Далмацији и на матернјалном пољу, док је њезина управа у недомаћим рукама. Далмација мора се за другога стидити пред изображенпм свијетом, јер нема, што данас имају у Африци и у Азији — комад железнице, који би ју привезао својим по* сестримама и осталом свијету. Двије једине замашније радње изведене од владе Вашега Величанства у Далмацији кроз цио овај вијек, нису јој накорист: саката железница Сплит—Книн не надовезује се никаквој свјетској железници; а уређење Неретве, која служи само пролазној трговини сусједне Херцеговине, није спасило од воде неретванско блато, нит народ од кужних болести. „У Далмацији влада Вашега Величанства не ради ништа озбиљно за промакнуће пољодјелства, дапаче овому је дала смртни ударац задњимтрговачко-поморским уговором с Италијом* Истп ударац подан је из простих политичких обзпра и нашем малом обалном бродовљу и рибарштинп нашој, покле је несносним порезима уништена наша славна трговачка морнарица на дугу пловидбу. Поморцима и рибарпма далматанским ускраћују се и данас оне полакшице, које се удјељују туђинцима! „Влада Вашега Величанства оваковом управом не прониче благостање Далмације, као што и не ствара врела државним дохотцима; па ове, просипљући у скупо своје административно устројство, пама предбацује народно сиромаштво. А што је пак најгоре, влада Вашег Величанства не тражи своје паравно упорпште у љубави и у поуздању народа, а уз то иридушује на протиуставни и протизаконити начин слободу штампе п слободу ријечи, особито кад хоће да буду тумачима јавног мннјења. „Свијетла Круно! Премилостиви наш Краљу! Ово ненаравно и насилно стање одавна тешко држи забринуте преодане заступнике Ваше вјерне Далмације, који у њему увиђају не само поврједу права и правице, те пропаст народа, него и озбиљну погибељ за саму монархију, при сваком ненадном европејском заплетају. Вјерни заступници Далмацпје не могу уз остало заборавпти, да туђидске похлепе на ову обалу Јадранскога Мора нису сасвим ишчезле, а да и при било којем сукобу на Балкану, Далмација увијек је позвана на жртве и важне улоге, као што но бијаше при запосједнућу Босне-Херцеговине. Онп су тврдо увјеренн, да ће само стопљење свих земаља, гдје хрватскн народ живе у нераздруживу цјелину, осјегурати његов развитак н трајан мир у монархији, јер само у уједињеној Хрватској Дал-