Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДПНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕГ НА ПРИМОРЈУ 313 цију своју војску; а Далмација, од када постоји Аустријска Монархија, није никада припадала Хрватској; од када је у власти^Аустрије, Далмацијом се увек управљало, као са аустријском покрајином, у цизлајтанској свези. Од године 1861 Далмација и по уставу принада покрајинама, које имају своје представнике у царевинском вијећу; она то признаје, јер шаље у Беч своје посланике. „Свето Царско Величанство! Не одговара далматинским традицијама, ни некадашњем ни садашњем стању ствари, кад се странка, која тражи сједињење, позивље на неко историјско право. У свако доба, у свакој прилици Далматинци су постојано одбили сваки покушај сједињења, које нема ништа природно и којему се све противи: историја, обичајп, култура интереси материјалнп. „II заиста. Године 1848, кад се у Вагреб сазвао словенски састанак, да расправља о сјецињењу, пођоше, позвани, Словени из других покрајина, али из Далмације не оде нико, те се Хрвати тешко разочараше ради таквог и сувише јасног одбијања Далматинаца, којим показаше, да неће да имају ништа заједничко са Хрватском. Касније, 7 фебруара 1861, нарочита депутација Далматинаца приказала се пред Ваше лице, те је замолила, да рјешење о питању анексије повјери првом сабору Краљевине Далмације, и истакнула је, да су историјске традиције увијек сачувале нетакнуто и поштовано име Далматинаца, још од давних давнина. Питање анексије покренула је тада банска конференција у Загребу, која је тражила, да Далмација пошаље у Загреб неколико својих представника, који ће расправљати о сједињењу. Не само да се није нашао ниједан Далматинац, који би се примио тог одвратног задатка; не само да је пропао предлог из Загреба. — него ]е ирви сабор Краљевине Далмације, у сједници 18. априла 1861. једногласно одбио — пошто су из сједнице изашла тринаест посланика, који су били за анексију — владнн предлог, да се пошаље у Загреб неколико далматинских посланика, који ће проучитп питање о сједињењу са Хрватском. На тај начин, повјерено је сабору Далмације право, да каже своје мишљење против сједињења, а томе се обрадоваше све општине покрајине. „Ваше Величанство потврдило је исте 1861. год. интегритет автономног права. Док је хрватско-славонски сабор послао