Дело

314 Д Е Л О адресу Вашем Величанству, којом је тражио да се распусти сабор Краљевине Далмације и да се у Далмацији прогласи хрватскп штатут, Ви сте се удостојили, да санкционишете установу зсмаљског одбора Далмација. И тако по Вашој вољи, прдзната је изричито и за сва времена автономија Ваше највјерније Краљевине Далмације. „Него, није то све. У сједннци 15. декембра 1865. сабор Далмације захвалио је Вашем Величанству на Царском прогласу од 25. сенТембра исте године, којим је нризнато право народима у Цизлајтанији, да имају удјела у законодавству и у администрацији државе. Тај проглас упућен је и Далматинцпма, као саставном дијелу народа, чији су представницн у царевинском вијећу. У захвалности сабора бнјаше изричита и законита изјава против сједињења. „У седамнаестој сједници, од 25. септембра 1868. годпне далматински сабор нримио је адресу на Ваше Величанство, којом Вам је топло захвалио, што сте основним законом од 21. декембра 1867. и Далмацију примили у свезу цизлајтанских покрајина и тим уставно утврдили њено представништво у царевинском вијећу, а тим сте се удостојили коначно- ријешитијавне правне односе Ваше Краљевине Далмације — што сте царским патентом од 26. фебруара 1861. год. били обећали учинити — и задовољили сте оправдане захтјеве Далматинаца, које је и сабор истакнуо. „Према томе, сабор Краљевине Далмације налази се пред светом и уставном вољом Вашег Величанства а п пред својим пређашњим закључцима, који се не могу уништити и који су донесени својевољно, кад се у Хрватској највише радило за анексију. Те закључке не могу ублажити привремени страначки захтјеви, јер су основани на историјском праву уступања Далмације, на списима царским, на status quo, које се никада није промијенило од 1797. године до данас. „Свето Царско Величанство! „Сабор Краљевине Далмације не може претпоставитп, да ће такву историју и толике законе савладати несрећна намјера оних, који би хтјели на другу страну сјединити Далмацију, отимљући је из свезе, с којом је спојена већ од једног вијека. Ни Хрватска неће анексије у том смислу, јер је сабор у Вагребу, у новембру 1889., одбио великом већином предлог, да се Далмација присаједини Хрватској.