Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТПЧКЕ ПОРВЕ НА ПРИМОРЈУ 315 „Ради тога сабор Краљевнне Далмације, који у велнке цн.јени интегритет и неодвисност, који потичу од најстаријег ностања ове покрајине и који су увијек поштовали сви Ваши Предшесници, — по ново и свечано потврђује своје пређашње наведене закључке, с тим намјерава да се користи неиромјењивнм п уставним благодатима, које потичу из постојећег сталног права. „Примите итд.“ Кад је сабор свршио све важније ситнице, стављена су на дневни ред, 4. (16.) фебруара 1894., оба нредлога адресе, иоповски са сједнњење, а автонамашки против сједињења. Главни и први поповски предлагач развио је на дуго и широко свој предлог адресе за сједињење Нриморја са Хрватском и Славонијом. Рекао је у главном: Хрвати су робовн н тамо, у Хрватској н Славонији, и амо, у Далмацији. Не зна, гдје је горе, под Млецима или Нијемцима. Сијнуло је једном сунце, и то послије пропасти млетачке републике. Далмација нпје хтјела слушати ни Русије, ни Енглеске, ни Француске. Она се обратила свом хрватском краљу, који јо.ј је обећавао хрватске правице. Сијнуло је оиет сунце, а то је фебруарски устав од 1861. год., кад је сабор иозван на сједињење. Владин човјек говорио је у далматинском сабору: хајте у Загреб, али испод стола махао је прстом: не. На ново је наступила ноћ. Шта ћемо сада? Не остаје друго, него подигнути буну! Али Хрвати неће, него ће тражпти законитим путем. Србима препоручује, нека буду за сједињење ради језика и црквено школске автономије. Автономаше моли, нека не вјерују Бечу, јер he их Беч преваритн. Нестаће италијанског језика, а доћи ће њемачки. Хрватско право није утоппја. Утопија је аустријско право, јер га нема. Завршава са: „Живјела Хрватска и њезина права!“ Сабор је, најпослије, примио предлог, да се поповска адреса преда одбору од седам лица, наредбом, да извијести у 24 сата. Автономашки предлог адресе одбијен je, као сувишан. Кад је сутрадан дошло на ред, да се претреса хрватска поповска адреса, владпн представник предао је нредсједнику сабора инсмо намјесника Далмације. Предсједник па глас прочита то писмо: „Ушљед налога Његове Преузвишености миннстра унутрашњнх посала, част мије позвати Баше Господство, да, по Превпшњем Царском налогу, сада затвори ово саборско засједање". Сила Бога не моли. Предсједник затвори сабор. Предлог